Lov i Ribolov

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Ovo nije zvanični izveštaj. Činjenice o lovu i lovcima u Italiji viđene su očima očevica i ''izveštaj'' je sačinjen na osnovu činjenica viđenih na terenu, tokom višemesečnog boravka u Italiji. U nastavku sledi poređenje sa situacijom u Srbiji.

Zona Zastite, Zabranjen Lov, M
Zona zaštite, zabranjen lov.

Poljoprivrednim područjima severa Italije protiče veoma mnogo kanala, dubljih i plićih, širih i užih, koji su prilično čisti i u njima žive manje i veće vrste riba i rečni rakovi. Oko njiva i kanala nalaze se manja područja šume, zapravo više veštačkih nasada, uglavnom topola. Obilaskom terena može se uočiti da je lovcima dozvoljeno da pucaju samo na manjem ograničenom području (male površine na kojima je dozvoljen lov, retke su) i da su životinje najvećim delom zaštićene zakonom i žutim, ponegde crvenim tablama sa natpisom ''Divieto di caccia'' (Zabranjen lov) i ''Oasi di protezione (Oaza zaštite ili zaštićeno područje), kao i da je na većini privatnih poseda zabranjen lov. Na nekim delovima kanala (regulisanog toka pomoću ustava i malih brana, kao i usmeravanjem i deljenjem toka vode u više manjih kanala) stoje natpisi o zabrani ribolova - ''Divieto di pesca'', ''Zona di ripopolamente ittico'' (ovo se verovatno odnosi na zonu za oporavak ribljeg fonda).

Zabranjen Lov Na Privatnom Posedu  Divieto Di Caccia, Proprieta Privata, M. 

Divieto di caccia, proprieta privata (zabranjen lov, privatni posed). Iza ove kapije nalazi
se veća površina zemljišta sa zasadom drveća i manjim jezerom punim riba i divljih pataka.


Kada se krene u šetnju po prirodi, često se desi da se ne moze ići dalje zato što put preseče neki od brojnih kanala ili rečica. Tako je u nekim delovima severa Italije u kojima su kanali za odvodnjavanje i navodnjavanje veoma brojni. Voda koja njima protiče je veoma čista.

Cerea, Priroda Pored Jednog Od Mnogih Kanala   I Ovde Je Zabranjen Lov, M.
I ovde je lov zabranjen. Posmatrači mnogobrojnih ptica šetaju okolo.

Tu se može videti mnogo vodenih ptica, poput divljih pataka, sivih i velikih belih čaplji i drugih, a verovatno ima i vodomara pošto su na nekim zaštićenim područjima prikazani na tablama o prisutnosti vrsta ptica na određenom području. Ima veoma mnogo ptica pevačica, ne samo van gradova nego i u samim naseljima, među ljudima, jer su njihovi lepo uređeni vrtovi i parkovi prepuni drveća, žbunja i puzavica i ptice neuznemiravano od ljudi žive svoje živote, ulepšavajući svojim cvrkutom početak proleća. Imaju veoma mnogo ptica i po broju i po bogatstvu vrsta. Tu, sasvim blizu ljudi, žive i kod nas veoma retke vrste ptica, poput pupavaca, raznih vrsta detlića, više vrsta ptica grabljivica, ima mnogo kukavica itd. U Srbiji, radi poređenja, ima veoma malo ptica, posebno po gradovima i njihovoj okolini, jer ih (krivo)lovci i balkanska mafija koja se bavi nelegalnom trgovinom pticama masovno ubijaju (pa čak i pojedinci koji ih radi ''razonode'' love zbog ''uzgoja'' u kavezima, i ubijaju ptice - uključujući i decu koja povređuje i ubija ta nedužna bića).

Kacket Policajca Zaduzenog Za Lovce 1, M.
Kapa policajca zaduženog za lovce, iza stakla službenog automobila, sa natpisom
"Guardia venatoria giurata enalcaccia". Na znaku se nalazi crtež šljuke u letu.


I ne samo to: u Italiji postoji čak i posebna vrsta policije, u službenim uniformama, naoružana, koja ima svu opremu za kontrolu lovaca i sprečavanje nelegalnog lova u zaštićenim područjima, kojih ima znatno više nego lovnih područja. Takvi policajci imaju i posebna službena auta, obojena kamuflažnom bojom, i sa posebnim noćnim farovima. Oni su službenici italijanskog Ministarstva poljoprivrede i šumarstva.

Znak Stop Za Lovce, M.
Znak STOP za lovce, sa odgovarajućim natpisom na znaku.

Nalepnica Ministarstva Za Poljoprivredu I Sumarstvo Na Sluzbenom Autu, M.
Nalepnica Ministarstva poljoprivrede i šumarstva na službenom automobilu.

Sluzbeni Auto Policajca Za Lovce, Sa Nocnim Farovima, M.
Službeno vozilo policajca za lovce, sa posebnim noćnim farovima.

U Italiji postoje veoma aktivne grupe ornitologa, profesionalnih, kao i volontera koji vole i štite ptice. Organizuju se ture birdwatching-a (posmatranja ptica), oblika turizma i razonode koji je u usponu u svim razvijenijim zemljama.

S' obzirom na činjenično stanje u Italiji i veoma visok stepen zaštite prirode, jasno je zbog čega najgori ljudi iz Italije, željni lova bez kontrole, dolaze u zemlju poput naše, gde se ne primenjuju postojeći zakoni i lov nije zabranjen ČAK i u rezervatima i nacionalnim parkovima! Oni u Srbiji daju oduška svojim najnižim nagonima (pa i nagonu za ubijanjem nedužnih stvorenja), jer ovde to mogu raditi bez ikakve kontrole i mere, zahvaljujući tome što je u Srbiji veoma visok nivo korupcije i kriminala i skoro sve se može ako neko ima dovoljno novca.

Problem je i što u Srbiji nije regulisano zakonom da svako ko to želi može da zabrani lovcima da ubijaju životinje na privatnim posedima (na obradivim površinama, livadama, pašnjacima, u šumama itd.). Tako se dešava da neko prihranjuje divlje životinje u svojoj privatnoj šumi, da bi kasnije došli lovci i poubijali sve što nađu. 

Zbog nezajažljivih apetita lovaca, lovačkih udruženja, pa čak i nekih institucija koje bi trebalo da se bave zaštitom prirode, strada mnoštvo ptica i sisara, i drastično opada njihov broj... Mnoge vrste više nisu u mogućnosti da nadoknade broj ubijenih jedinki svojom prirodnom reprodukcijom, jer je broj ubijenih znatno veći od broja novorođenih.


Kada se naruši ravnoteža među vrstama u ekosistemima, postaje nemoguće ponovo je vratiti. Srbija se pretvara u pustoš, za razliku od Italije i drugih zemalja, gde se vodi računa o prirodi.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1555 48
UN: Jedite manje mesa, spasite planetu... Svet mora da se prebaci na većinski vegetarijansku ishranu kako bi imao šanse da izdrži klimatske promene, navodi se u novom izveštaju Ujedinjenih nacija, prenosi "Telegraf". Grupa međunarodnih naučnika saopštila je da je najveći uzrok emisije štetnih gasova proizvodnja hrane i korišćenje fosilnih goriva. Međutim, dok se upotreba uglja i nafte može postepeno zameniti obnovljivim energetskim izvorima, poput vetra i sunčeve energije, svet će uvek morati da jede. Kako svetska populacij...
Com Content 344 48
Mleko kao hrana – da ili ne?... Ovo predavanje bih započeo sa izrazom: «Krajnje čudesno».  Mediji i svet oko nas tvrde da ne možemo bez mleka.  Ali večeras želim da pogledamo neke zanimljive činjenice.  Ako imate jednu normalnu običnu kravu, takva krava će proizvesti dnevno 3 l mleka.  I ta količina će biti dovoljna da krava ishrani svoje tele.  Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodno. Autor: Prof. dr Valter FajtOvo predavanje bih započeo sa izrazom: &laqu...
Com Content 435 48
Delfini počinili samoubistvo... Izvor: KURIR-INFO.RS  -  Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da su uginule nakon što su se nagutale blata, koje je zatvorilo njihove disajne puteve. Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da s...
Com Content 1729 48
Udruženje Sloboda za životinje na sajmu knjiga u Beogradu... Međunarodni beogradski sajam knjiga, 57. po redu, održaće se na Beogradskom sajmu od 21. do 28. Oktobra. Pozivamo Vas da posetite najznačajniju kulturnu manifestaciju u zemlji, te da tom prilikom dođete i do štanda Udruženja za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”. Bićemo u hali 4 u parteru, štand br. 4078, gde nas najlakše možete naći . Na sajmu ćemo promovisati našu novu knjigu „Kuvarska zvezda Italijanski vegetarijanski“, koja će verovatno biti i prva knjiga na sajmu koja se može ...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

UN: Jedite manje mesa, spasite planetu

Read Full Article »