Lov i Ribolov

Predsednik LAC-a - Liga Anti Caccia (Liga Protiv Lova) i autor knjige "O besmislu lova"                     

                         ''Šta je lov?''

Lovci kažu da vole prirodu i životinje. Ali ljubav, koja ubija ljubljena bića, nije ljubav - i ako bi bila ljubav, bilo bi bolje da je nema, Šta je zapravo lov?

Teodor Hojs, prvi savezni predsednik savezne republike Nemačke dao je sledeću definiciju lova: „Lov je samo kukavički opis posebno kukavičkog ubistva bližnjih bez šanse. Lov je uzgredni oblik ljudske duševne bolesti.“.

Poznati psihoanalitičar Emilio Servadio je napisao: „Čak ako mi gnev izvesnih lovaca, pasioniranih strelaca na glinene golubove, džentlmena iz lova na lisice ili  zaljubljenika u borbe sa bikovima  nekako shvatimo, ne možemo objasniti da se pri tim radnjama oslobadja energija uništavajućeg užasa, i da  se `socijalizacija´ ovih zbivanja sastoji u psihološkoj odbrani kroz koju čovek sam sebe opovrgava. 
 
Psihoanalitičar Carla Corradi pri jednom ispitivanju 51 lovca  je utvrdila u većini slučajeva mirovanje razvoja libida u oralnoj fazi i visoku rasprostranjenost
Agar-Sarah-Kompleksa, takodje nazvanog „psihička impotencija“, Ime Agar-Sarah-Kompleks dolazi od dve Avramove žene. Sara mu je bila žena a Agar njena sluškinja. Ljudi s ovim kompleksom dele ženu na dva dela: na jednoj strani je žena kao svetica koja podseća na majku ili sestru, na drugoj služavka ili prostitutka. Seks imaju samo s ženom koju preziru.

Renomirani psiholog Paul Parin opisuje u nedavno izašloj knjizi „Lovačka strast“ lična iskustva gde se mešaju lov, seks i užas. Niko do sada s takvom jasnoćom ne prikazuje odvratne užase sveta lova. Ne samo sadizam prema životinjama nego i prema ljudima: mladog Parina nateruju da se svuče nag i bičuje kajišem u prisustvu oca. U knjizi je opisana veza lova i seksa: pri pucanju lovce obuzima seksualno zadovoljstvo i mladi Parin je doživeo svoj prvi orgazam kad je došao do prvog plena. Govori i o odnosu lovaca prema maloletnicima, koji kao pomagači prisustvuju lovu. 

Jos jedan, manje poznat aspekt lova je bol već oborene životinje. Djankarlo Feron u svojoj knjizi  „Samoubistvo jelena“ iz 2003 opisuje kukavičluk lova na jelene. Jelen beži u paničnom strahu jer oseća kakav će mu biti kraj ako ga psi dohvate. To ide tako daleko, tvrdi Feron, da se jelen radije baca u provaliju da se ubije nego da pusti da ga psi rastrgnu.
           
Jedna novost. Moja nova knjiga  koja će uskoro izaći, govori o novim aspektima lova, izmedju ostalog o lovu u nerazvijenim zemljama. Do skoro se mislilo da je lov u nerazvijenim zemljama prihvatljiv i ne šteti jer je tamo broj lovaca ograničen i oružje im je primitivno. Medjutim, brojne naučne publikacije poslednje godine dokazuju da lov u nerazvijenim zemljama prouzrokuje teško zlo i dovodi do istrebljivanja nekih životinjskih vrsta.
Opšte rašireno mišljenje je da se jedan odredjeni broj jelena mora ubiti da bi se izbegle štete od divljači u šumama. Da je to mišljenje neosnovano, zna se odavno. Nova je činjenica da se čovek može zaštititi od tih šteta od jelena i divljih svinja sa ili bez električne žice.
 Dalji aspekt u opštem ćutanju je da se u jesen formiraju parovi divljih gusaka koji dugo zajedno ostaju. Ostaju i u vreme seobe ptica  do izgradnje gnezda i reprodukcije. Kada  neki lovac ubije jednog od partnera, drugi teško nadje novog  i ne može se te sezone reprodukovati. Naučne studije su pokazale da ženke, koje izgube svog partnera, ležu sve vreme manje jaja nego ostale.