U japanskom ribarskom selu Taiji (Tai-dži) meštani se svake godine okupe i na najsuroviji način ubiju na stotine i hiljade delfina. Pošto namame delfine u male pećinske zalive, ribari svu pažnju usmeravaju ka ženkama sa mladuncima.Okružuju ih i izoluju a zatim ih ubijaju tako što im prerežu grla noževima ili u njih zabadaju koplja. Nažalost, delfini ne umiru odmah, nego se muče i po nekoliko minuta pre nego što uginu. Voda se pretvara u crvenu boju, boju njihove krvi a atmosferu ispunjavaju njihovi krici. Svirepi pokolj, najviši na svetskoj lestvici pokolja medju delfinima, traje šest meseci u toku svake godine (od semptembra do marta). U tom periodu se ulovi i ubije 20.000 delfina i kitova. Šokantnija od toga je sama industrija zabave koja zarobljava delfine i koja je saučesnik u ubistvu. Ribari, naravno, imaju opravdanje - po njima, to je "kontrolisano" uništavanje "štetočina", jer delfini navodno jedu isuviše ribe. Na drugom kraju zemlje, smeštena između Islanda i Škotske, nalazi se grupica od oko tridesetak ostrva. Poznatiji kao Farska ostrva, pripadaju Kraljevini Danskoj, ali su delimično nezavisni. Populacija od 46.000 ljudi koja naseljava polovinu ostrva izdržava se profesionalnim ribarenjem. Pažnja međunarodne javnosti usredsređena je ka Farskim ostrvima u poslednjih nekoliko godina.Običaj je,gotovo tradicija da se jedanput godišnje svi porodično okupe,od najstarijeg do najmlađeg člana kako bi ravnopravno uzeli učešća u tom krvavom pokolju.Masovno ubijanje kitova i delfina je okrutno, bespotrebno i nemoralno jer se većina mesa ne koristi u ishrani, već se bespotrebno baca. Naučnici sa Farskih ostrva tvrde da je smanjenje populacije kitova u toj oblasti zanemarljivo, te da broj kitova koji oni usmrte nema nikakav uticaj na populaciju kitova na svetskom nivou.
Činjenice, međutim, govore suprotno: u periodu od 1970-1979, godišnje je ubijano u proseku 960 kitova; 1981. godine ubijeno je 2973 kitova, a taj broj raste svake godine. 1988 godine 544 delfina dodato je na listu za odstrel i ubijeno u jednom danu.Ubijanje delfina i kitova je zločin protiv prirode i zdravog razuma i sa tim se mora prestati.
Da li čovek svoju nadmoć mora baš uvek da pokazuje na ovakav način?
kitova Srodni članci (po ključnim rečima)
Ekserima hranili pingvine...
Kada čovek hoće da ubije tigra, on to zove sportom. Kada tigar hoće da ubije njega, on to naziva svirepošću, napisao je Bernard Šo, a čuveni engleski lekar i fizičar Vilijam Gilbert tvrdio je da bi lov na jelene bio sjajan sport - kada bi jeleni imali puške. Pošto je čovek odavno najopasnija životinja na planeti i već je nekim vrstama došao glave, mnoge zemlje donele su zakone o dobrobiti životinja. I Srbija je takav zakon donela u maju 2009, međutim mnogi se pitaju da li je to mrtvo slovo...
Još jedan pokušaj ubistva keruše Mile...
Dva psa porodice Čarnić iz Jajinaca, koja je u januaru usvojila osakaćenu kerušu Milu, uginula su u teškim mukama nakon što ih je nepoznata osoba otrovala jakim pesticidom kreozanom. Treći pas je nestao, a keruša Mila preživela je samo zahvaljujući tome što zbog proteza na nogama ne može da trči po dvorištu u koje je otrov bačen.
Surovi napadač pre tri dana rasuo je kreozan širom dvorišta i ulice gde živi porodica Čarnić. Istog dana usledio je jeziv prizor. Beživotno telo jednog od ukupno četvo...
Opozicija: Vlast je protiv lovaca...
Poslanici opozicije kritikovali su danas predloženi zakon o divljači i lovstvu, navodeći da je koncipiran protiv lovaca, dok je ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Saša Dragin odbacio te tvrdnje i ukazao da je predloženi akt podržalo 75.000 lovaca. Poslanici DSS ocenili su da je cilj predloženog akta da se Lovački savez Srbije, prema njhovom mišljenju jedina strukovna organizacija, obesmisli i da ima samo protokolarnu ulogu, iako postoji 100 godina. Cilj zakona je i da lovišta preuz...
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost...
U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima? U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Codex alimentarius – zavera najbogatijih kompanija...
Dok mi koji vodimo računa o svom zdravlju pokušavamo da se hranimo i da živimo što zdravije, ni ne slutimo šta nam se potajno sprema: u svim zemljama postaće nemoguće naći organsku i zdravu hranu, prirodne lekovite preparate i prirodne dodatke hrani, zato što će ih ogromne multinacionalne kompanije zabraniti zarad sopstvenog profita. Ni Srbija nije izuzetak, i te širom sveta prihvaćene regulative već su počele da se primenjuju i kod nas (Pravilnik o dijetetskim proizvodima), po kome će, ako se u...
