Životi foka kao i celokupan eko-sistem jezera, ugroženi su lovom, krivolovom i zagađenjem samog jezera. Glavni zagađivači su industrijska postrojenja (uglavnom drvna industrija), poljoprivredna gazdinstva i gradske deponije. Osim krivolova, zakonom je dozvoljen i lov na belke, bebe foke.Love ih i ubijaju na najpodliji i suroviji mogući način i to samo zbog krzna. Ukoliko se nešto značajno ne promeni, populacija foka će biti na granici istrebljenja već u narednih 5-7 godina jer se, prema zvaničnim podacima, u periodu od 1994. do 2000. godine broj foka smanjio sa 104.000 na 67.000.Osim "legalnoga" lova, sirote foke su ugrožene i virusom koji se iznenada pojavio. Razlog je još uvek nejasan, ali je nesumljivo da čovek u tome ima svog udela. Foke su na vrhu lanca ishrane i to može biti objašnjenje zašto oboljevaju i ugibaju. Godišnje se u čistu vodu ispusti 24.000 tona otpada koji sadrži 32 teška zagađivača (sulfide, aceton, sulfate, fenol hlorid i dioksine) i koji čini 1% ukupne količine vodene mase jezera. Okolne reke su takođe zagađene, a poslednja merenja su pokazala da je nivo zagađenosti jednak nivou kritičnih delova Baltičkog mora.
Prirodnjaci koji kao jedino moguće rešenje vide zatvaranje određenih postrojenja, nailaze na nerazumevanje i odbijanje kako samih lokalnih, tako i državnih vlasti i industrijalaca, jer je prerada drveta glavna privredna grana koja kao takva zapošljava oko 3.000 ljudi od ukupne populacije (17.000). Međutim, treba uzeti u obzir da je alternativni vid zapošljavanja ljudi jedno od mogućih rešenja situacije - ta oblast je poznata po najvećem broju sunčanih dana (2583 časova godisnje). Uzgoj i prerada voća i povrća mogli bi biti podsticaj za stvaranje manjih i srednjih preduzeća koja bi uposlila eventualo otpuštene radnike. Drugi ekonomski potencijal Bajkalskog jezera je turizam. Grad Bajkal ne samo da se nalazi kraj jezera, već je i okružen istoimenim planinskim vencem i kao takav može biti zimski turistički centar. Ukoliko se nešto uskoro ozbiljno i temeljito ne uradi, ostaće nam samo sećanje na jedinu slatkovodnu foku -nerpu. Krivolov, lov kao i sama zagađivačka postrojenja moraju postati stvar prošlosti. Vratimo im ono što smo im oduzeli - pravo na život u njihovom prirodnom okruženju.
jezera Srodni članci (po ključnim rečima)
Švarceneger potpisao Zakon o Zaštiti životinja...
LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava vlasnike kućnih ljubimaca koji svoje životinje ostavljaju u automobilima po vrućini. "Guverner je potpisao zakon koji će kažnjavati vlasnike kućnih ljubimaca koji neoprezno ostavljaju životinje u vozilima u opasnim okolnostima, kakva je visoka temperatura", saopšteno je iz njegova kancelarije. Izvor: Beta-AFP LOS ANĐELES - Guverner Kalifornije Arnold Švarceneger potpisao je zakon koji kažnjava v...
Šinteraj u Temerinu...
Fotografije pasa napravljene 03. 05. 2010. ukazuju na očajne uslove u kojima ti psi provode poslednje dane života, i uskoro bivaju ubijeni. Smešteni su na siriškoj deponiji za koju "JKP Temerin" smatra da je to adekvatna lokacija. "Prihvatiliste", kako ga nazivaju, smešteno je na deponiji smeća, desetak metara od kaveza sa psima se nalazi "bara" fekalija, a malo ukoso od kaveza se nalaze rupe u koje bacaju mrtve piliće, kokoške itd...
Pogledajte Foto galeriju: Šinteraj u Temerinu!...
Srbija i klimatske promene...
Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena". NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Zaustavimo Yulin festival psećeg i mačijeg mesa u Kini...
Shodno tradiciji, i ove godine će više od 10.000 pasa stradati tokom godišnjeg održavanja nehumanog Festivala jedenja pasa u Kini. Neke od životinja će biti žive odrane, skuvane dok su još svesne, zaklane ili pretučene na smrt. Ista sudbina čeka i mačke. Bol je jezik koji svi razumemo. Izađite i podržite nas u protestu protiv održavanja ovog surovog festivala. Budimo glas za one koji nemaju glas.
Pridružite nam se u akciji pod nazivom: "Zaustavimo Yulin festival psećeg i mačijeg mesa ...
Dona Karan iz svojih kolekcija izbacuje krzno...
Dve godine protesta od strane PETA-e učinilo je svoje - Dona Karan javno se zaklela da u svojim kolekcijama više neće koristiti krzno.
Njujorška dizajnerka je već godinama na crnim top-listama boraca za prava životinja, koji su joj, između ostalog, upadali na revije, protestovali na javnim događanjima na kojima se pojavljivala i čak oblepili Njujork "anti-Karan" plakatima. Prošle nedelje su joj poslali video-snimak na kom je mučki prikazano nasilje i užas koji leži iza industrije krzn...
