Farme i Klanice

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Masovni uzgoji stoke kao rezervoari opasnih mikrobijalnih i parazitarnih oboljenja ljudi

Swine Flu Virus

Od kraja aprila i početka maja 2009. godine, ljudi širom planete su u strahu od nove pandemije. Svetska zdravstvena organizacija je poslednjih dana aprila proglasila peti stepen opasnosti od mogućih šest, što znači da se respiratorni virus H1N1 prenosi među ljudima i da se to do sada desilo u najmanje dve zemlje istog regiona ili kontinenta. A početkom juna proglašen je i poslednji, šesti stepen, što znači da je proglašena pandemija – širenje ove zarazne bolesti na svim kontinentima.

Smatra se da je broj ljudi koji je od ove bolesti oboleo u blagom obliku znatno veći od onoga koliko ih se prijavljuje u zdravstvenim ustanovama.

Uprkos početnom strahu od ove nove pandemije i potencijalne smrtnosti ljudi, za sada je izvesno da virus H1N1, uzročnik svinjskog ili meksičkog gripa, nije opasan u meri u kojoj se pretpostavljalo da jeste. Uprkos tome, nepoznato je da li će se mutacije virusa u skoroj budućnosti kretati ka većoj ili manjoj virulentnosti (virulentnost je sposobnost izazivanja bolesti uzrokovane virusom). Ono što zabrinjava je mala prirodna otpornost kod onih koji jednom prebole infekciju ovim novim virusom, kao i mogućnost mutacije novog virusa ka većoj virulentnosti. Stručnjaci predviđaju veću učestalost oboljevanja od novog virusa u vreme kada se inače sezonski pojavljuju respiratorna oboljenja: na jesen i zimu krajem ove godine. Ipak, čak i ako svinjski grip bude virulentan koliko i uobičajeni sezonski virusi, to nije razlog za veću brigu – jer sezonski grip samo u SAD ubije 36.000 ljudi svake godine.

Ovaj tip respiratornog virusa prvi put se pojavio u selu La Gloria, blizu Perote u meksičkoj državi Verakruz. U ovom siromašnom selu za pojavu virusa među ljudima krive lokalnu industrijsku farmu (ta farma je vlasništvo jedne američke multinacionalne korporacije) koja zagađuje vazduh, vodu i tlo okoline tog sela; međutim, tvrdi se da virus nije pronađen u svinjama sa te farme. Ovo pak ne bi bio prvi slučaj da obole ljudi koji su direktno (rad na farmama ili sa farmskim životinjama) ili posredno (preko zagađene životne sredine ili hrane životinjskog porekla) od farmskih životinja koje samo prenose uzročnike bolesti ali same od njih ne obolevaju.

Sa druge strane, mnogi meštani tog sela rade u SAD, i tamo dolaze posetioci iz celog sveta pošto je to turistička destinacija, pa se tako ne isključuje ni mogućnost početnog prenošenja virusa od ljudi sa drugih destinacija.

Ovo respiratorno oboljenje je slično običnom gripu, ali je karakteristična visoka temperatura (preko 38 stepeni) koja traje nešto duže nego kod običnog gripa, zatim kašalj, bol u celom telu, malaksalost, groznica, umor, glavobolja, kratak dah tj. teško disanje, bol u grudima. Mogu se javiti i bol u stomaku, uporno povraćanje, osećaj konfuzije i drugi simptomi. Komplikacije poput upale pluća su češće nego kod običnog gripa. Posebno su ugrožene osobe sa težim hroničnim bolestima, mala deca i trudnice.

Masovni uzgoji stoke – mesta pojave i širenja zaraza

Kako god bilo, ovo je nova zarazna bolest čije poreklo vodi iz masovnih uzgoja stoke. Pre samo par godina, svi smo strepili od ptičjeg gripa, SARS-a i “bolesti ludih krava”. I te bolesti su prvo krenule sa industrijskih farmi, kao i svinjski grip. Ova sadašnja pandemija uzrokovana je istim tipom virusa koji je od 1818. do 1820. godine (tada se zvao španski grip) ubio između 40 i 50 miliona ljudi, mada stručnjaci tvrde da je sadašnji tip virusa nešto manje virulentan i time manje opasan.

Farmski uzgoji stoke predstavljaju  opasnost po vazduh (18% gasova staklene bašte potiče iz stočarstva!), vodu i tlo, zbog ishrane stoke koristi se više od polovine obradivog zemljišta koje bi moglo da ishrani mnogo veći broj ljudi kada bi se oni hranili vegetarijanski, za proizvodnju mesa potroši se ogromna količina čiste vode a trenutno više od milijardi ljudi nema na raspolaganju dovoljne količine pitke vode, seku se preostale tropske šume – rezervoari kiseonika i većine živih vrsta na planeti... ali to nije sve, jer farme predstavljaju i rezervoar mikrobijalnih i parazitarnih bolesti koje su opasnost i po ljude! Osim uzročnika skorašnjih i sadašnje pandemije, mnogo više ljudi oboli od drugih bolesti koje se prenose sa životinja i preko ishrane mesom, mlekom i jajima, kao i direktnim kontaktom sa obolelim farmskim životinjama, a postale su toliko uobičajene, da im se posvećuje nedovoljna pažnja: trihineloza, salmoneloza, tuberkuloza, razne vrste pantljičara, toksoplazmoza, bruceloza, listerioza, kju groznica, besnilo, antraks i mnogo drugih...

Zašto su masovni uzgoji domaćih životinja toliko opasni? Na savremenim farmama, na malom prostoru nalazi se veliki broj životinja. One ceo svoj kratki život provedu bez svežeg vazduha a često i bez prirodne svetlosti, u sopstvenim izlučevinama koje su idealna podloga za razvoj mikroorganizama i parazita, hranjene veštačkom hranom i kljukane antibioticima i hormonima da što pre porastu i da daju što više potomaka, mesa, mleka i jaja. Sve ovo veoma oslabljuje imunitet, a neprirodni uslovi života sa prenaseljenim malim prostorom, idealne su okolnosti za pojavu i širenje svih vrsta bolesti. Mikroorganizmi (prioni, virusi, rikecije, hlamidije, bakterije i drugi), paraziti i gljivice obično prvo napadaju najslabije jedinke koje imaju najslabiji imunitet, a kada u njima ojačaju, napadaju i jače jedinke sa jačim imunitetom. Na kraju obole sve ili skoro sve životinje, a često su one samo nosioci mikroba ili parazita, bez ispoljavanja simptoma bolesti, od kojih na kraju obole ljudi koji dolaze u kontakt sa njima ili jedu meso, mleko i jaja poreklom od takvih životinja.

Isti princip važi i za ljude. Planeta je sada prenaseljena, ljudi ima više nego ikada. Industrijske farme predstavljaju slabe tačke celog živog sistema – mesta na kojima se pojave i rašire stari ili novi uzročnici zaraznih i drugih bolesti, a potom se rašire među ljudima i među divljim životinjama. Širenju zaraznih bolesti pogoduju velika koncentracija ljudi i brza putovanja savremenim prevoznim sredstvima.

U ovakvim okolnostima i sa ovakvim navikama (pa i sa mesožderskim navikama u ishrani, zbog čega postoji savremeno stočarstvo), možemo očekivati stalnu opasnost od ove i budućih epidemija i pandemija.

Uprkos ovim činjenicama, čak i stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije, kao i ostali zvaničnici, tvrde da se termički obrađenim svinjskim mesom ne može preneti virus svinjskog gripa. Pri tome otvoreno kažu da žele da spreče propast industrije mesa i uzgoja svinja, i u te svrhe služe preporuke da se ovaj virus preimenuje iz “svinjskog” u “meksički” ili jednostavno “novi virus”, da bi ljude ubedili da nastave sa jedenjem svinjskog mesa. A šta je sa stočarima, veterinarima i mesarima, koji dolaze u kontakt sa živim svinjama? Kod nekih bolesti životinja, ugroženi su svi koji dolaze u kontakt sa svežim mesom (besnilo, antraks – kao najdrastičniji primeri). Dakle, da bi meso bilo termički obrađeno, sa njim neko pre toga treba da dođe u kontakt – i time će se svakako neko zaraziti i bolest preneti dalje.

Swine Flu
Ovako završavaju životinje kada izbije opasna zaraza

Prevencija kod svinjskog gripa

Lekari savetuju sledeće mere da sprečite zaražavanje ovim virusom u zemljama u kojima ga već ima (većina ovih mera predostrožnosti važe i za prevenciju širenja ostalih respiratornih virusa, kao i zarazne žutice):
-  ako ste već prehlađeni, po mogućnosti ne idite iz svoje kuće ili stana, prekrivajte usta i nos kada kijate i odmah potom dobro operite ruke;
-  po mogućnosti izbegavajte zatvorena mesta sa mnogo ljudi;
-  ne putujte u zemlje u kojima se pojavio svinjski grip;
-  obezbedite sebi dovoljno sna i odmora, kao i dovoljne količine svežeg voća i povrća;
-  nosite hiruršku masku na licu ako izlazite u zatvoreni prostor sa mnogo ljudi;
-  ne dodirujte rukama usta, nos i oči jer su i to ulazna mesta virusa;
-  izbegavajte ljubljenje, rukovanje, kao i svaki fizički kontakt sa drugim ljudima;
-  ne koristite zajednički pribor za jelo, čaše, tanjire i pribor za higijenu, kao i zajedničke olovke;
-  redovno i temeljito perite ruke vodom i sapunom, a sa sobom nosite vlažne maramice na bazi alkohola;
-  nakon dodirivanja novca dobro operite ruke.

Poseban akcenat se stavlja na redovno i temeljito pranje ruku sapunom, jer se virusi, osim kapljično i direktno (prilikom kijanja i kašljanja), prenose i preko neopranih ruku, pošto više sati preživljavaju na površinama poput kvaka, miševa i tastatura računara i na svim drugim površinama.

A mi ćemo dodati i da izbegavate meso (po mogućnosti i mleko i jaja) u svojoj ishrani, jer tako ćete sigurno sačuvati sebe od velikog broja bolesti koje se prenose hranom životinjskog porekla.

K. S.

------------------------------------------------------------

Svinjski grip ili nešto drugo?

Iako se danas dosta prašine diglo i oko ptičijeg i oko svinjskog gripa, mnogi gube iz vida da “običan” grip, koji svake godine odnese po nekoliko hiljada života, predstavlja jednu od najmasovnijih i najčešćih bolesti. Virusi “gripa” su u 20. veku izazvali nekoliko pandemija koje su poprilično pogodile svetsku populaciju. Svakih 10 do 30 godina virus gripa se transformiše u neki novi oblik. Tako je tokom azijskog gripa 1957. godine umrlo milion ljudi širom sveta, a 1968. godine je od hongkonškog virusa umrlo 750.000 ljudi. Ponekad u tim promenama nastane smrtonosan virusm kao što je to bio slučaj sa čuvenom španskom groznicom, koja je usmrtila između 22 i 100 miliona ljudi, jer se ne zna tačan broj!

Pitanje koje se postavlja u pogledu tzv. španske groznice, kako se danas smatra, najsmrtonosnijeg oblika gripa, glasi: kako su lekari tokom Prvog svetskog rata uopšte znali da je ovu groznicu izazvao virus, kada je izolovan tek 1933. godine?

U stvari, oni to i nisu znali, niti su to tvrdili. Neki lekari ondašnjeg vremena sumnjali su da je španska groznica bila neka vrsta reakcije na vakcine. Virus španske groznice se prvi put pojavio u Fort Rajliju (Fort Riley) među američkim vojnicima koji su se pripremali za Prvi svetski rat i primili svaki po 25 vakcina!

Veoma je interesantno da je tadašnji časopis “Irish examiner” objavio sledeći napis: “Po izveštajima sanitetskog generala američke vojske, tokom 1917. godine u vojne bolnice primljeno je 19.608 ljudi koji su patili od posledica vakcine protiv tifusa. Kada su vojni lekari pokušali da reše stvari jačom vakcinom, izazvali su teži oblik – paratifus. A kada su hteli da potisnu nove simptome još jačom vakcinom, stvorili su još opasniju bolest – špansku groznicu.” Interesantno je i to što se virus čija su svojstva identična virusu španske groznice ponovo pojavio 1976. godine u američkoj bazi Fort Diks (Fort Dix) i to samo kod vakcinisanih vojnika (prema izveštaju CDC-a, američkog Centra za kontrolu bolesti).

Da li je onda slučajno i to što se novi “svinjski” virus pojavio u Meksiku, gde su vršena najobimnija ispitivanja sa vakcinama protiv ptičjeg gripa? izgleda da su ovo pitanja na koja ćemo, verovatno, sačekati dok ne dobijemo pouzdan odgovor...

- Iz 55. (junskog) broja časopisa “Zdrav život”

Pročitajte i ovaj odličan tekst (na engleskom jeziku):
Advocacy for animals - Swine Flu and Factory Farms: Fast Track to Disaster

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 319 48
Intervju sa Čarlsom Petersonom... Kao istoričar i nastavnik, koji je u detinjstvu izgubio oca koji se borio protiv nacista u Evropi, Čarls Peterson (Charles Patterson) je bio duboko ganut žrtavama nacističkih nedela u Nemačkoj. No, kaže da je tek mnogo kasnije uvideo paralelu između izrabljivanja i ubijanja životinja modernog društva i holokausta, što ga je podstaklo da napiše knjigu Večna Treblinka: Naše postupanje sa životinjama i holokaust. Internet novine sa recenzijama knjiga časopisa Anila Agravalova (  Anila Agg...
Com Content 488 48
Učešće na vege-festivalima... "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala na ZeGeVege festivalu u ZagrebuZeGeVege, festiva...
Com Content 1606 48
Kako žive životinje u Srbiji... Veći stepen nasilja, namerno zlostavljanje i okrutnost prema životinjama sve su prisutniji u velikim gradovima, dok je u selima zastupljeno zanemarivanje. Stručnjaci kažu da je naš odnos prema životinjama katastrofalno loš, kao i prema jedinim životinjama koje pričaju – ljudima. Ako neko može u svom dvorištu da drži životinju koja pati, a ne vidi da pati, to znači da se na taj isti način odnosi prema svojim bližnjima, prema svojoj deci, supruzi. Neprimećivanje patnje ili namerno nanošenje...
Com Content 200 48
Lovci- ljubitelji prirode?... Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko i prirodno.Gledajući emisije o prirodi i lovcima kojih na našim televizijama ima sve više, neobavešteni gledalac bi mogao pasti u zamku koju mu postavljaju lovci. U svim emisijama se glorifikuje lov i ubijanje životinja kao nešto divno, kao nešto iskonsko...
Com Content 462 48
Otrovani beloglavi supovi... Dva beloglava supa, koja su krajem juna pronađena u kanjonu Trešnjice, otrovani su kreozanom, kažu staratelji rezervata Trešnjice. Najverovatnije su meštani koristili kreozan za trovanje pasa lutalica koji sve češće uznemiravaju njihova stada ovaca.Dva beloglava supa, koja su krajem juna pronađena u kanjonu Trešnjice, otrovani su kreozanom, kažu staratelji rezervata Trešnjice.Starateljstvo nad specijalnim rezervatom prirode klisure reke Trešnjice kod Ljubovije obavlja Centar za prirodne resurse ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Intervju sa Čarlsom Petersonom

Read Full Article »