Farme i Klanice

Lav Nikolajević Tolstoj

Kroz vrata, nasuprot onih na kojima sam stajao, uveden je veliki, crveni, dobro utovljeni vol. Vukla su ga dva čoveka, a tek što je ušao video sam mesara kako podiže nož nad njegovim vratom da bi ga odmah potom zabio. Kao da su mu sve četiri noge otkazale, vol je svom svojom težinom pao na trbuh, prevalio se na jedan bok i počeo trzati nogama i stražnjim delom tela. Drugi se mesar bacio na vola sa leđa, uhvatio je njegove rogove i okrenuo mu glavu prema zemlji, dok mu je treći nožem prerezao vrat. Potekla je bujica crno crvene krvi, koju je jedan dečak sav okrvavljen hvatao u limenu posudu. Sve to vreme vo je mahao nogama u vazduhu i trzao glavom kao da pokušava ustati. Posuda se brzo punila no vo je i dalje bio živ. Njegov se trbuh snažno nadimao. A noge su trzale tako silovito da su se mesari držali na sigurnoj udaljenosti. Kad je jedna posuda napunjena, dečak ju je na glavi odnio, dok je drugi postavio novu posudu, koja se ubrzo takođe počela puniti. Vo je još uvek trzao nogama i stražnjim delom tela.

Kada je krv prestala teći mesar je podigao glavu vola i počeo derati kožu sa nje. Vo se nastavio previjati. Bez kože glava je bila crvena, prošarana belim venama. Stojala je u položaju u kome ju je ostavio mesar, dok je sa nje s obe strane visila koža. Vo se i dalje nije prestajao trzati. Potom je jedan od mesara uhvatio jednu nogu, slomio je i odsekao. Preostale noge i trbuh nastavile su se grčiti. Odsečene su i ostale noge i bačene na istu gomilu sa nogama ostalih volova istog vlasnika. Truplo je potom odvučeno do dizalice i obešeno, a trzanje je konačno prestalo.

Gledao sam tako sa vrata klanje drugog, trećeg i četvrtog vola. Sa svakim se ponavljalo isto: odsecanje glave sa pregriženim jezikom i isto trzanje udovima. Samo što mesar nije uvek uspevao jednim udarcem oboriti životinju. Ponekad bi promašio, na šta bi vo poskočio, zamukao i raskrvavljen pokušao pobeći. No, njegovu bi glavu tada stavili pod zasun, proboli drugi put i on bi pao.

Prošao sam potom kroz vrata na koja su uvodili volove. Tu sam video istu stvar no iz veće blizine i stoga još jasnije. Mećutim, odavde sam prvi put mogao videti kako su volove terali da uđu. Svaki put, kada bi vola sterali uz ogradu i povukli ga konopcem vezanim za rogove, osetivši miris krvi, životinja bi ustuknula, a ponekad bi zamukala i krenula unazad. Budući da dva čoveka nisu mogla silom odvući vola kroz vrata, svaki put bi jedan od mesara zgrabio njegov rep i zavrnuo ga tako snažno da je hrskavica popucala, a vo bi krenuo napred. Kada su završili sa stokom jednog vlasnika, uveli su stoku drugog.

Prva životinja u toj skupini nije bila vo već bik- lep, dobro uhranjen, crn sa belim pegama na nogama, mlad, mišićav i pun snage. Vukli su ga napred, no on je pognuo glavu uporno se opirući. Tada ga je mesar koji je išao za njim uhvatio za rep, kao što vozač lokomotive hvata ručicu sirene, zavrnuo ga, hrskavica je popucala, a bik je pojurio napred, ozlojedivši čoveka koji je držao konopac. Potom je zastao gledajući u stranu svojim crnim očima čije su se beonjače ispunile krvlju. No rep je ponovo zapucketao, a bik je pojurio napred i konačno stigao na određeno mesto. Koljač je prišao, naciljao i udario. Međutim, udarac je promašio označeno mesto. Bik je odskočio, stresao glavom, zamukao i oslobodivši se sav okrvavljen pojurio natrag. Ljudi na vratima su se sklonili u stranu, dok su iskusni mesari s odlučnošću ljudi naviklih na opasnosti brzo dograbili konopac. Ponovljena je operacija sa repom i bik je ponovo bio u hali, gde je odvučen pod zasun odakle se više nije oslobodio. Koljač je brzo potražio mesto na kome se dlaka širi u obliku zvezde, našao je uprkos krvi i udario. Lepa se životinja, puna života, srušila trzajući glavom i nogama, dok su joj cedili krv i derali glavu.

'' Vrag prokleti, nije čak ni pao na pravu stranu! '' gunđao je mesar dok je sekao kožu sa glave.

Pet minuta kasnije, njegova je glava podignuta, crvena umesto crna, bez kože; oči, koje su pet minuta ranije blistale sjajnom bojom, sada su bile staklaste i nepomične.

Nakon toga otišao sam u deo u kome su klali male životinje – veliku halu s asfaltnim podom i stolovima s koritima, na kojima su ubijali ovce i teliće. Ovde je posao već bio završen. U dugoj prostoriji ispunjenoj mirisom krvi ostala su još samo dva mesara. Jedan je duvao u nogu mrtvog jagnjeta i tapšao rukom natečen trbuh. Drugi, mladi mesar u krvavoj pregači, pušio je iskrivljenu cigaretu. Bili su sami u dugoj, mračnoj hali ispunjenoj teškim mirisom. Za mnom je ušao neki čovek, po svemu sudeći bivši vojnik, s mladim jednogodišnjim crnim ovnom s belom mrljom na vratu i vezanim nogama. Polegao je životinju na jedan od stolova kao na postelju. Stari je vojnik pozdravio mesare koje je očigledno poznavao i pitao ih kada će im vlasnik dati dopust. Mladić s cigaretom prišao je s nožem, naoštrio ga na ivicu stola i odgovorio da su slobodni tokom praznika.

Živi je ovan ležao mirno kao i onaj koji je bio mrtav i natečen, osim što je živahno mahao kratkim repom, dok su se njegove slabine nadimale brže nego obično. Vojnik je s lakoćom pritisnuo njegovu glavu uz sto, dok je mesar ne prekidajući razgovor levom rukom uhvatio glavu ovna i prerezao mu vrat. Ovan je drhtao, a maleni se rep ukrutio i prestao mahati. Čekajuči da iscuri krv, mladić je ponovo palio cigaretu koja se gasila. Krv je tekla, a ovan se počeo trzati. Razgovor je nastavljen bez ikakvog prekida. Celi je prizor izazivao užasno gađenje.