Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:


Slede veliki gubici

Zemlji kakvu znamo više nema pomoći

Naučnik koji je izmislio spravu za detektovanje ozonske rupe poručuje da su tehnologije obnovljivih izvora energije još jedna novčana prevara i da Zemlji više nema pomoći.

U Arkticka Lisicadoba stroge specijalizacije hemičari, biolozi, klimatolozi i fizičari duboko cene um kolege naučnika devedesetjednogodišnjeg Jamesa Lovelocka, kojem vrlo brzo pridaju superlative "briljantan", "čovek pre svog vremena", "renesansni naučnik"...

Nije ni čudo jer radi se o čoveku koji je 1950-ih izmisio spravu koja se koristila za detektovanje ozonskog sloja. On je bio i prvi koji je bez dlake na jeziku objasnio stručnjacima NASA-e da na Marsu života nema daleko pre nego što su sonde ove agencije dokazale isto.

A tu je i njegova čuvena teorija Gaia, po kojoj je Zemlja jedinstveni samoregulirajući super-organizam koja bi trebalo da redefiniše pogled na vezu između planete i života kojeg podržava.

No Lovelockovu tvrdnju da je Zemlja već prešla granicu nakon koje više nema oporavka mnogi naučnici teško prihvataju.   Konrad Steffen, direktor Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences u Boulderu, Colorado, hvali Lovelocka i kaže: "On je pionir koji upozorava na veliku promenu koja sledi. Međutim, podatke nije lako prihvatiti."

Pitanje klimatskih promena zaokupilo je u zadnjih 10 godina Lovelockov um više od bilo čega drugog, no i njegovi poštovaoci smatraju da je ovu stvar već ostareli naučnik ipak shvatio pogrešno. Ili se barem nadaju da greši.

Još pre 5 godina u svojoj knjizi "The Revenge of Gaia" uputio je zastrašujuće upozorenje o poslednjoj šansi koju ne smemo propustiti. No u novoj pod nazivom "The Vanishing Face of Gaia," tvrdi da je sasvim očito da smo propustili zadnji brod.

"Sad je daleko, daleko prekasno," potvrdio je Lovelock.

Svetskim liderima koji će se uskoro skupiti u Njujorku na klimatskom samitu, tri meseca pre presudne UN-ove konferencije u Kopenhagenu poručuje: "Pripremite se na promene i prilagodite se onima koje dolaze. U tom procesu se treba pripremiti i na velike, velike gubitke života."

Lovelockovo pesimističko uverenje da više nismo u stanju da sprečimo globalno zagrevanje i nestanak milijardi ljudskih života ne temelji se na sumnjama u ljudske napore u skoroj budućnosti već na onome što je već učinjeno u prošlosti.

Jer čak kad bi stali sa proizvodnjom gasova staklene bašte, poput CO2, već su se pokrenuli prirodni procesi - smanjivanje arktičkog leda, topljenje grenlandske ledene kore, ispuštanje metana iz permafrosta - koji će nastaviti globalno zagrevanje samostalno.

"Našu trenutnu sklonost da tumačimo klimatske promene kao nešto na šta ćemo se vemenom moći prilagoditi i kontrolisati, sasvim je pogrešno jer će ono što će se događati biti sličnije naglom zaokretu i nekontrolisanom procesu," kaže Andrew Watson, klimatolog sa britanskog University of East Anglia te dodaje: "Ovo je osnova njegove poruke."

"Imam najveće poštovanje prema Jamesu Lovelocku - on je veliki um i veliki naučnik, to je neosporno," kaže Rajendra Pachauri, predsednik Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), čiji će izveštaj služiti kao naučni dokument za klimatske dogovore u UN-u.

"No za sada su dokazi da smo prošli tačku s koje više nema povratka neverojatno mali. Mislim da ćemo, ako krenemo sada, sprečiti velike katastrofe," dodao je.

Više od četrdeset godina u svojoj 70-godišnjoj karijeri ostao je, kako sam, kaže "nezavisni naučnik", no cenu slobode platio je izostankom institucionalne podrške. Njegovo glasno negodovanje zbog uske specijalizacije takođe mu nije donelo simpatije.

"Članovi svake pojedine naučne discipline vrlo se ponose da nemaju pojma o drugim disciplinama," rekao je uz podsmeh.

Ekolozi ga cene zbog koncepta Zemlje kao jedinstvenog organizma, no užasnuti su zbog njegove podrške nuklearnoj energiji i odbacivanju obnovljivih izvora energije. Ove zelene tehnologije okarakterisao je kao još jednu prevaru čiji je cilj zarada, a ne čini baš ništa na smanjivanju klimatskih promena.

T.T.17.09.2009.

Net.hr

Mladunci Mosusnog Goveceta
Mladunci mošusnog govečeta

Poslednji Mohikanci

 

Fotografije sa prve linije topljenja

Vi ste možda ravnodušni ali stvorenja kojima treba sneg i led ključajuod muke. Pogledajte fotografije poslednjih Mohikanaca, onih koji se jošuvek drže svoje sve toplije ledene grude.

Polarni medvedi, artička lisica i krda karibua direktno su pogođenidramatičnim promenama Arktika koje su posledica klimatskih promena,objavljeno je u novoj studiji objavljenoj u septembarskom brojučasopisa "Science". Na primer, premda je Arktik na prvi pogled beo ičist, sve je više zagađen štetnim materijama poput polihloriranogbifenila (PCB). Severni medvedi nalaze se na vrhu prehrambenog lanca pau sebi imaju najveću koncentraciju takvih štetnih materija, a toizgleda štetno utiče na njihovu sposobnost razmnožavanja.

"Kopnene vrste kao i one u moru pate zbog posledica ljudskog ponašanja na geografskim širinama hiljadama kilometara udaljenim od mesta na kojem se nalaze uzročnici problema," rekao je voditelj istraživanja, biolog Eric Post sa Univerziteta Penn State.

"Čini se, ma gde god pogledali - na kopno, vazduh ili vodu - svuda vidimo znakove naglih promena."

Studija je obradila podatke najskorijih opsežnih istraživanja ekosistema koncentrišući se pre svega na biološki odgovor na klimatske promene u području Arktika.

Zašto im je u snegu toplije?

Sneg ima u sebi puno vazduha, zarobljenog u kristalnoj strukturi, pa je zbog svoje jedinstvene građe dobar toplotni izolator. Zaštitu od hladnoće u njemu nalaze i mnoge vrste ptica - preko dana u njemu se odmaraju, a noću u njemu spavaju.

T.T.11.09.2009.

Net.hr

Krdo Karibua
Krdo karibua

 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 45 48
Alternativa za ''Mulesing''... Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterineOvo su delovi razgovora koji smo vodili sa veterinarom iz naše zemlje, koji ima iskustva u lečenju ovaca, na temu Mulesinga, povodom akcije ''Benetton:Slep za patnju životinja'' koja će se održati 25.03.2005 u Beogradu :Okrutna metoda sakaćenja australijskih ovaca komentarisana iz ugla stručnjaka veterinePokreni diskusiju Postavi pitanje Pošalji komentar 1. Akcija Benetton: Slep za patnju životinja- Izveštaj2. ...
Com Content 235 48
Crveno more... Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju da delfini okruže ribu a zatim iskoristivši njihovu pomoć ih na najokrutniji način masakriraju.Ljudi ubijaju delfine zbog hrane ili zbog toga što ih smatraju konkurencijom koja im otima ulov.Istina je da delfini prate tunu a samim tim ih je mnogo jednostavnije uočiti i uloviti.Ribari dozvoljavaju...
Com Content 604 48
Uticaj životinja na psihofizički razvoj kod dece... Živimo u vremenu moderne tehnologije, ubrzanog načina života i opšteg otuđenja od prirode. Svakako da su mobilni telefoni i kompjuteri doneli neke prednosti u komunikaciji ali da li smo se zapitali koliko su nam odmogli u komunikaciji. Danas se deca više“druže“ sa mobilnim telefonom, kompjuterom, internetom nego sa decom, nego što borave u prirodi. Moramo priznati da to ima negativan uticaj na njihov psihofizički razvoj. U detinjstvu i razvojnom dobu kod dece vrlo je bitan kontakt sa...
Com Content 186 48
Prava za životinje... Odnos čoveka i životinje je hiljadama godina obeležen ekstremnim suprotnostima: U prastarim društvima smatrane su životinje svetim i obožavane su slično kao Bog. U Mojsijevoj religiji Starog Teštamenta žrtvovane su naprotiv božanstvu.Predavanje Dr. Kristijana Sajlera sa Pravnog fakulteta u okviru kluba Forum RomanumOdnos čoveka i životinje je hiljadama godina obeležen ekstremnim suprotnostima: U prastarim društvima smatrane su životinje svetim i obožavane su slično kao Bog. U Mojsijevoj religiji...
Com Content 194 48
Prava istina o eksperimentima na životinjama... Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! Pročitajte ovaj tekst i odbijte da pomažete napredak nečije karijere užasnim mučenjima, nehumanim postupcima i vašim poreznim novcem! M.I.Mnogi ljudi će se složiti s konstatacijom da su kozmetički testovi na životinjama apsolutno nepotrebni, no kada se radi o testiranjima u medicinske svrhe nisu toliko sigurni. To je razum...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Alternativa za ''Mulesing''

Read Full Article »