Baiđi (Baiji) delfin iz kineske reke Jangce smatra se izumrlim, jer već dugo nije viđen ni jedan živi primerak...
07.05.2009.
Sve veće i brže smanjivanje bioraznolikosti moglo bi da dovede do nestajanja od jedne do dve trećine svih vrsta biljaka i životinja do kraja 21. veka, što je skoro jednako ukupnom dosadašnjem broju izumrlih organizama
Ljudska aktivnost je dovela u opasnost od potpunog istrebljenja između 10 i 30 odsto vrsta sisara, ptica i vodozemaca, a od 1970. do 2003. godine nestala je čak trećina vrsta kičmenjaka, ukazuju izveštaji organizacija koje se bave zaštitom životne sredine kao što je Svetski fond za prirodu (WWF).
Stopa izumiranja biljnih i životinjskih vrsta bila je 1999. godine skoro 1.000 puta veća od prirodne, a ukoliko bi se nastavilo takvim tempom tokom narednog veka, mogla bi biti i do 10.000 puta veća od prosečne stope tokom prethodnih 65 miliona godina, odnosno od izumiranja dinosaurusa.
Bioraznolikost je od izuzetne važnosti za održanje eko-sistema, a samim tim i za ljudsku vrstu. Većina lekova, od običnih medikamenata do onih koji bi mogli da se koriste za izlečenje raka, dobija se od biljaka čiji su raznovrsnost i opstanak ozbiljno ugroženi. Masovnom izumiranju biljnih i životinjskih vrsta u velikoj meri doprinose upravo ljudi.
Čovečanstvo troši prirodne resurse tolikom brzinom da priroda ne uspeva da ih obnovi. Istraživanja pokazuju da postoje prirodne granice u brzini obnavljanja bioraznolikosti nakon talasa istrebljenja, zbog čega velika i ubrzana stopa izumiranja zahteva mnogo duži period da se priroda oporavi.
Kada je u pitanju prirodno, sporo izumiranje, razvijaju se različiti mehanizmi za uspostavljanje ravnoteže koja je uspela da se održi kroz veoma složeno međudejstvo velikog broja vrsta u svetskom ekosistemu.
Niko, međutim, ne može da predvidi posledice ovakvog ubrzanog istrebljenja, a najverovatnije je da će taj proces, ukoliko se nastavi, dovesti do kolapsa eko-sistema na globalnom nivou. To bi dalje uzrokovalo probleme velikih razmera u poljoprivredi dovodeći u pitanje zalihe hrane za stotine miliona ljudi. Prilikom ovih ekoloških predviđanja nije uzeto u obzir globalno zagrevanje koje još pogoršava situaciju.
Ugrožena jedna od mnogi australijskih vrsta torbara: vombat dlakavog nosa
Važni pokazatelji zdravlja eko-sistema i bioraznolikosti jesu vodozemci zbog njihove posebne osetljivosti na promene u okruženju. Kada su zdravi, to znači da je i bioraznolikost na dobrom nivou. Broj vrsta vodozemaca, međutim, opada alarmantnom brzinom. Jedan naučnik sa Univerziteta za poljoprivredu i mašinstvo u Teksasu izračunao je da bi trenutna stopa istrebljenja vodozemaca mogla biti više od 200 puta veća od prirodne, ali ako se u tu računicu uključe i vrste vodozemaca koje se trenutno smatraju u opasnosti od izumiranja, stopa bi bila između 25.000 i 45.000 puta veća. Takvu nezapamćenu i ubrzanu stopu nestajanja vodozemaca teško je objasniti kao prirodni fenomen.
Rešenje problema koji proizlaze iz poremećaja eko-sistema može biti veoma skupoceno. Cena svih posledica uništavanja eko-sistema - manje kiseonika, zagađenje vazduha i voda, zaraze i bolesti, ugrožavanje drugih vrsta i eko-sistema - mnogo je veća nego troškovi njihovog sprečavanja i razvijanje prakse za očuvanje i održanje eko-sistema.
U narednih 50 godina nestaće milion morskih vrsta
Ubrzanom smanjenju bioraznolikosti u vodenim eko-sistemima u najvećoj meri doprinosi industrijsko ribarstvo i neuspešni pokušaji da se ono ograniči. Posledica toga jeste nestajanje 90 odsto velikih riba iz okeana u poslednjoj polovini 20. veka, navodi se u studiji objavljenoj u međunarodnom časopisu „Nejčr", što je rezultat desetogodišnjeg istraživanja životinjskog carstva mora i okeana. Nestajanje riba kao što su ajkule, sabljarke ili tune izaziva poremećaj ravnoteže u morskom eko-sistemu. Izumiranju riba doprinose i uništavanje koralnih grebena usled zagrevanja okeana, oštećenja ribarskim alatom ili zaraze koralnih organizama zagađivanjem okeana. U studiji se predviđa da će u narednih 50 godina nestati preko milion vrsta, a da bi se obnovilo ono što je zagađeno za nekoliko decenija, biće potrebno stotine hiljada godina. Ukoliko se trenutna stopa izumiranja nastavi, velike su šanse da se okeani nikada ne oporave. „Nestankom vrsta gubimo produktivnost i stabilnost celog eko-sistema", kaže jedan od autora studije i vodeći svetski naučnik u istraživanju okeana dr Boris Vorm, koji je šokiran ovim trendovima koji su iznad svih očekivanja.
Opadanje morske raznolikosti podrazumeva i nestajanje komercijalnih vrsta riba i morske hrane, čiji potpuni nestanak časopis „Sajens" predviđa do 2048. godine. Potražnja supe od ajkulinih peraja u Kini ili Tajvanu, koja se smatra poslasticom i može biti veoma unosan posao, desetkuje populaciju ajkula. Kako za peraja mogu dobiti mnogo novca, ribolovci love ajkule samo da bi odsekli njihova peraja i bacili ih nazad u okean da uginu kako ne bi zauzimali mesta na ribarskim čamcima. Milioni ajkula bivaju ubijeni godišnje. Mnoge nesrećnim slučajem završe u mrežama postavljenim za tune ili sabljarke, ali većinu njih ubijaju zbog mesa ili peraja. Svetska organizacija za očuvanje prirode WWF u svom izveštaju navodi da „nasuprot raširenom verovanju, ajkulina peraja imaju malu hranljivu vrednost i čak mogu nauditi zdravlju čoveka ukoliko se konzumiraju duži period jer sadrže visok nivo žive". Ajkule su na vrhu lanca ishrane i bez dovoljno ajkula narušava se ravnoteža eko-sistema koju je priroda razvijala milenijumima.
Japanci i dalje vrše masakr kitova i delfina, navodno u "naučne svrhe", dok se njihovo meso prodaje za ishranu ljudi, pasa i mačaka
U okeanskim staništima nisu samo ribe u opasnosti, nego i sisari, ptice i druga stvorenja, među kojima su najugroženiji kitovi, delfini, polarni medvedi i pingvini. Nekada su se kitovi lovili zbog masti, ali pošto za tim više nema potrebe, osnovni motiv kitolovaca je meso, mada se kitovi često love i za potrebe naučnog istraživanja. Naučno istraživanje je cilj lova na kitove i Japanu, mada mnogi sumnjaju da je to pravi razlog. „Grinpis" i druge organizacije tvrde da je primarni cilj kitolova hrana, a tek onda nauka. Protivljenje javnosti komercijalnom lovu na kitove dovela je i do podeljenosti između tradicionalnih lovačkih zajednica na Arktiku i boraca za očuvanje kitova. Domoroci love mali broj kitova, uglavnom za prehranjivanje zajednice, ali sve veće hvatanje kitova za komercijalne svrhe i njihov lov dovodi u pitanje.
Bioraznolikost - veliki pogoni za reciklažu
Produktivnost i efikasnost eko-sistema uslovljeni su bioraznolikošću. Svaki oblik života funkcioniše u skladu sa okruženjem i doprinosi reciklaži otpada, održavanju eko-sistema i obezbeđuje ono što koriste drugi organizmi, uključujući i čoveka. Eko-sistem okeana, na primer, može da reciklira otpad i pretvori ga u hranljive sastojke, očisti vodu od otrova, proizvede hranu za čoveka i mnoge druge vrste, pretvori ugljen-dioksid u kiseonik i hranu. Iako se ekološka situacija pogoršava iz godine u godinu, još nije kasno da se problem reši. Zaštićene oblasti pokazuju da se bioraznolikost može brzo obnoviti, a na mestima gde se posmatrao oporavak primećene su trenutne ekonomske koristi. Problem je to što je trenutno manje od jedan odsto svetskog okeana efektivno zaštićeno.
Maligni rak na Zemljinim plućima
Dvadesetogodišnja studija šuma pokazala je da je 12,5 odsto biljnih vrsta na svetu na granici izumiranja zbog seče šuma i zasađivanja nedomaćih vrsta biljaka. Mnoge ugrožene vrste mogu se naći samo na malim površinama zemlje, često na teritoriji samo jedne države, što problem krčenja šuma čini još ozbiljnijim. Dok se bioraznolikost smanjuje ogromnom brzinom, naučnici još otkrivaju nove vrste životinja i biljaka. Nedavno su u šumama Papua Nove Gvineje pronađene 44 nove vrste životinja, čije stanište može biti ugroženo sečom šuma. Prašume širom sveta nestaju, što znači da bi potencijalno znanje o životu u njima, o izvorima hrane i lekova ili evolutivne i naučne informacije mogli biti izgubljeni. Krčenje i globalizacija ugrožava regione širom sveta. Tropski predeli, delovi Afrike, Indonezija, Indija sa svojih 46.000 biljnih i 81.000 životinjskih vrsta, ili 55.000 biljnih vrsta Brazila, koje čine 22 odsto svetske bioraznolikosti, nalaze se u opasnosti zbog industrijske globalizacije.
Globalizacija u velikoj meri određuje kako će se i za šta koristiti prirodni resursi. Krčenje ili pretvaranje prirodnih šuma u polja na kojima se uzgaja samo jedna biljka za proizvodnju sirovih industrijskih materijala ima za posledicu veće prihode i razvoj. Taj razvoj je, međutim, zasnovan na smanjenju bioraznolikosti i nemogućnosti šuma da očuvaju plodno zemljište i vode. To takođe uništava stočnu hranu, gorivo i lekove za šumske zadruge, a sprečava i zaštitu od poplava i suša. U Bangladešu i Indiji zbog seče šuma poplave tokom sezona monsuna mogu biti veoma smrtonosne. Lavine i odroni blata mogu biti još gori krčenjem šuma koje su prirodna prepreka i mogu sprečiti takve procese. Pošumljavanje nije rešenje jer se koristi drveće koje brzo raste, što je dobro za biznis, ali što negativno utiče na okruženje. Bor degradira lokalnu ekologiju, a u slučaju požara, borovina doprinosi bržem širenju vatre. Isto tako za održive šume koristi se i eukaliptus, koji crpi velike količine podzemnih voda, čime osiromašuje okolnu vegetaciju i presušuje lokalne izvore vode.
Iz prastarih šuma dobija se drvena građa kojom se često nelegalno trguje, a kupuju je čak neke vladine institucije. Postoje tvrdnje da Velika Britanija svu mahagoniju kupuje iz Brazila, gde je 80 odsto trgovine drvenom građom nelegalno. Uništavanju šuma ne doprinose svi ljudi i svi narodi u istoj meri. Bioraznolikost je najvažnije sredstvo preživljavanja za najsiromašnije. U indijskoj poljoprivredi kao lekovi, hrana ili stočna hrana koristi se i do 150 različitih vrsta biljaka koje bi za biotehnološku industriju bili korov. Urođenici šuma Azije, Afrike ili Amazona žive u skladu s prirodom i ne uništavaju svoje izvore. Na drugoj strani, poljoprivredna proizvodnja i proizvodnja goveđeg mesa glavni su uzroci nestajanja šuma u Amazoniji, a ta proizvodnja čak nije za potrebe lokalnog stanovništva, nego za restorane brze hrane u SAD. Svetska komisija za šume i održivi razvoj upozorila je u svom poslednjem izveštaju da se svetske šume eksploatišu do kritičnog nivoa i da su neophodne velike promene u strategiji održavanja šuma na globalnom nivou kako bi se izbegla pustoš.
Uništavanje šuma i drugih ekosistema u celosti, uništava i biljne i životinjske vrste - rajska ptica
Brza hrana ne šteti samo ljudima, nego i životnoj okolini
Velike ekološke organizacije iz SAD i drugih razvijenih zemalja često napadaju američke lance brze hrane kao što su „KFC" ili „Pica hat" zbog njihovog uticaja na okruženje. Intenzivno uzgajanje stoke i živine za potrebe tih restorana dovodi do krčenja šuma, degradacije zemljišta i zagađivanja voda i drugih prirodnih resursa. Za svaku funtu (0,45 kilograma) proizvedenog crvenog mesa, jaja i mleka poljoprivredno zemljište izgubi oko pet funti (2,27 kilograma) najkvalitetnije crnice. Količina vode potrebna za uzgoj stoke iznosi više od 700 litara dnevno po životinji, što je 10 puta više od količine koju dnevno koristi jedna prosečna indijska porodica, ukoliko uopšte ima vodu. Farme životinja koriste skoro 40 odsto ukupne svetske proizvodnje žitarica, a u SAD skoro 70 odsto odlazi na ishranu stoke.
Vojska iznad ekoloških propisa
Negativne posledice na okruženje ostavljaju i vojne snage, za koje u nekim zemljama, na primer u SAD, ne važe mnogi ekološki propisi. Upotreba osiromašenog uranijuma američkih i britanskih snaga u Zalivskom ratu i na Kosovu, korišćenje herbicida američke vojske za uništavanje celog eko-sistema prašuma u Vijetnamu, ubijanje gorila i drugih životinja u Kongu samo su neki primeri kako su vojske uništavale lokalne eko-sisteme. Zlatna žaba s Monteverdea, u Kostariki, jedna od prvih žrtava izumiranja vodozemaca, poslednji put je viđena 1989. godine.
Nevena Anđelić
Ishrana ljudi mesnom hranom ubrzano uništava celokupni život na Zemlji...
Borba
