Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Udruženje građana „Protego", u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, započelo je spasavanje ekosistema oko Ludaškog jezera
 
barska kornjaca
Lepo za slikanje, ali...

Desetak kilometara istočno od Subotice nalazi se Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero", kompleks vlažnih staništa sa otvorenim vodenim površinama, tršćacima, stepskim i slatinskim livadama. Drugo po veličini na severu Bačke, ovo plitko ravničarsko jezero eolskog tipa, površine od 328 hektara, odlikuje se različitim tipovima zemljišta i podzemnim vodama koje formiraju mozaični predeo bogatog biodiverziteta unutar malog područja. Zato je to važan lokalitet na istočnom migracionom putu ptica, a tu žive i druge životinje, kao što su vidra, barska kornjača, retke vrsta insekata i biljaka koje se navode u „Crvenoj knjizi Srbije" (spisak ugroženih biljnih i životinjskih vrsta). Prstenovanje i praćenje ptica se na Ludašu obavlja još od 1985. godine, što ga stavlja u red najstarijih mesta gde je to počelo da se radi.

U sadašnjem obliku ovaj rezervat zaštićen je od 1994. godine, a prema novoj uredbi on obuhvata površinu od 847 hektara plus 2.002 hektara zaštitne zone. Kao prirodno dobro od izuzetnog značaja za Republiku, pripada prvoj kategoriji zaštite, a istovremeno zvanično spada u močvarno područje svetskog značaja.

Susedski program EU na delu
 
Ludasko jezero
Trska polako „jede" jezero

Uprkos tome, zbog prirodnih procesa taloženja i zarastanja, ako se ništa ne učini, Ludaško jezero je osuđeno na propast. Njegova konzervacija više nije dovoljna, već je neophodna revitalizacija čitavog regiona, počev od zaštite ugroženih barskih kornjača, preko izmuljavanja i sečenja trske, do poboljšanja kvaliteta vode i ekosistema u celini.

Ovo je ocena dr Gabora Mesaroša, doktora bioloških nauka i člana Udruženja građana „Protego" koje, u saradnji sa gradskim vlastima Subotice, preduzima konkretne korake u dugoročnom projektu spasavanja njegove flore i faune. Tome će doprineti i letos otvoren Vizitorski centar (Centar za posmatranje) „Ludaš" sa savremenom Istraživačkom stanicom koji je finansirala Evropska unija, a u okviru projekta Susedskog programa saradnje Mađarske i Srbije.

Obnova jezera

– „Protego" je mala nevladina organizacija koja je, kao prvi korak u revitalizaciji jezera, pokrenula praktičnu akciju zaštite barske kornjače čija je populacija ovde u velikoj meri opala – objašnjava dr Mesaroš.
Kako kaže, utvrđeno je da gotovo polovina jedinki ima znakove bolesti ili genetskih anomalija koje se veoma loše odražavaju na njihovu sposobnost reprodukcije, a takođe i da veliki broj strada od pecaroša.
– Zato smo i započeli ovaj projekat koji u početnoj fazi podrazumeva postavljanje tabli sa obaveštenjem da su kornjače zakonom zaštićena vrsta kod nas, tribine za đake i lokalno stanovništvo, kao i prikupljanje ugroženih jedinki sa najkritičnijih mesta i odnošenje u Zoo-vrt na Paliću, kako bi u veštačkim uslovima ojačale pre nego što budu vraćene u prirodu – objašnjava naš sagovornik.

--------------------------------------------------------
„Edukativna" staza

Još od 1987. godine na Ludašu se tokom leta održava tradicionalni eko-kamp, a skoro je trasirana i posebna edukativna (obrazovna) staza kojom se može ići samo u pratnji vodiča. Cilj je da se posetioci, pre svega đaci i studenti, upoznaju sa nekoliko tipičnih staništa.

----------------------------------------------------

Prevaziđeni herbarijumi

Biolog Sandra Džokić, saradnik Vizitorskog centra „Ludaš", pripada grupi stručnjaka u Zavodu za zaštitu prirode koji smatraju da su školski programi, koji od učenika zahtevaju pravljenje herbarijuma i insektarijuma, zastareli i opasni po životnu sredinu.
– U današnje vreme, kad su sve informacije o biljkama i insektima dostupne preko interneta, to postaje besmisleno. Ima smisla da herbarijume i insektarijume poseduju naučne institucije, ali nikakvog opravdanja nema nekontrolisano masovno branje biljaka ili probadanje insekata. Neke retke vrste su, između ostalog, i zbog toga, ili sasvim nestale ili su veoma ugrožene.

Tekst i fotografije R. Tamindžić
[objavljeno: 07/12/2008]

 Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1519 48
Psi – život na lancu ili u boksu?... Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da je za psa bolji ma koji od načina držanja, ukoliko ne znamo sve okolnosti i izgled smeštaja i prostora u kome će pas biti. Svaki slučaj je poseban, i kod udomljavnja pasa treba sve okolnosti uzeti u obzir. Naravno, uvek je bolje da je pas kastriran jer tada nema neželjenog potomstva, mirniji je, manje luta i manje je agresivan – prema drugim psima i prema ljudima.   Kao veterinar(ka), imam prilike da na terenu vidim različite pseće sudbine. Na ža...
Com Content 95 48
Etiopija: Tri lava spasla devojčicu od udaje... Jedna dvanaestogodišnja devojčica u Etiopiji izbegla je udaju na silu kada su je tri lava spasla tako što su oterali otmičare i čuvali je do dolaska policije. Jedna dvanaestogodišnja devojčica u Etiopiji izbegla je udaju na silu kada su je tri lava spasla tako što su oterali otmičare i čuvali je do dolaska policije. Ovaj neverovatan događaj odigrao se još 9. juna u zabačenoj oblasti Kefa na jugozapadu Etiopije, tako da je etiopska štampa tek nedavno pisala o tome, izvestila je agencija AP. Devoj...
Com Content 1718 48
Vučica Alfa u sigurnom skloništu... U Dnevniku RTS-a, 21. novembra 2008. godine, objavljena je priča o prijateljstvu monaha Amvrosija i vučice Alfe, koja je u mnogim pričama i komentarima doživljena i opisana kao božja volja ili čudo prirode.Za nešto više od godinu dana zajedničkog života u manastiru Kovilje, monah Amvrosije i vučica Alfa prešli su put od kratkog početnog nepoverenja do velikog prijateljstva i odanosti.A onda je, u avgustu 2008. godine, po odluci Eparhije žičke, Alfa morala da šumovite golijske visove zameni vojvo...
Com Content 111 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (6. deo)... Pol Mekkartni, (*1942), pevač, nekadašnji gitarista Bitlsa:''Skoro da smo postali vegetarijanci kada smo na jednom škotskom majurujeli nedeljno pečenje, posmatrajući pritom veselo razigranu jagnjad. Utrenutku smo postali svesni da smo upravo pojeli takvo jagnje. Posletoga samo smo još povremeno jeli salame. A na jednom odmoru naBarbadosu vozili smo se iza nekog teretnjaka sa kokama i on je odjednomnestao u fabrici za preradu živinskog mesa. Od tada ne jedemo ništa štoljudi ubijaju.''Pol Mekkartn...
Com Content 561 48
Lov i ribolov menjaju populaciju životinja... Istraživači su otkrili da je, u 95 % slučajeva, lov koji sprovode ljudi bio razlog smanjenja veličine tela i rogova kod mnogih zivotinja. Kod 97% posmatranih zivotinja, lov je dovodio do parenja životinja u mlađem uzrastu. Kako neko može imati srca da ubije ovakva stvorenja?13. januar, 2009. - Jennifer Viegas - Discovery newsLov ima toliko trajan uticaj na populaciju zivotinja da dovodi do menjanja izgleda i ponašanja nekih vrsta - pokazuje najnovije istraživanje.Naučna studija, objavljena u ovo...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Psi – život na lancu ili u boksu?

Read Full Article »