Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Vreme je da menjamo ishranu: mesare zagađuju životnu sredinu


Proizvodnja mesa zagađuje životnu sredinu više nego automobilski izduvni gasovi 
 
Vegetarijanci širom sveta su dočekali svojih pet minuta. Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.

Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko novog plana za smanjenje emisije štetnih gasova koji bi zamenio Kjoto protokol, poljoprivreda i transport označeni su kao najproblematičniji. Još je važnija činjenica da su druge privredne grane koje štete životnoj sredini, na primer teška industrija, strogo kontrolisane od strane međunarodne zajednice, ili bar pokušavaju da budu kontrolisane. Poljoprivreda je, sa druge strane, potpuno zanemarena.

Problem je ozbiljan. Hrana koja se koristi za uzgoj životinja sadrži metan, deset puta jači zagađivač od famoznog ugljen-dioksida. Da bi se ta hrana uzgajala, zbog rastuće proizvodnje mesa u svetu, sve više šuma se krči kako bi se stvorilo kultivisano zemljište, i time Zemlja gubi svoja dragocena pluća. Najbolji primer je seča Amazonskih šuma u Brazilu jer više od polovine hrane koja potiče odavde se koristi za uzgoj životinja. Na Konferenciji u Poljskoj predstavnici Brazila ponavljaju da će krčenje šuma biti smanjeno na minimum, ali međunarodna zajednica procenjuje da se takav stav ne poklapa sa trenutnom ekonomskom politikom ove zemlje koja umnogome zavisi od proizvodnje mesa. Najzad, gotovi mesni proizvodi spremljeni za izvoz moraju da se transportuju, i to u hladnjačama koje proždiru energiju, što opet dovodi do ogromne emisije ugljen-dioksida.

Najjednostavnije rešenje koje nude naučnici Ujedinjenih nacija je, jednostavno, da jedemo manje mesa. Kad se sve sabere, proizvodnja goveđeg mesa emituje 11 puta više štetnih gasova od proizvodnje piletine, a 100 puta više od proizvodnje povrća. Ali to nam je već poznato – pohlepno potrošačko društvo je glavni krivac za sivo nebo i mutne vode.

Ono što je povod za brigu, to je da ne bi moglo pomoglo ako bi smo svi jeli više povrća. Manja potrošnja mesa u zapadnim društvima samo kratkoročno rešava probleme. U velikim državama u razvoju, kao što su Kina, Indija i Brazil, potrošnja crvenog mesa je u poslednjoj deceniji porasla za trećinu. Do 2050. godine će se, po procenama, duplirati. Dakle, ukupna potrošnja mesa u svetu će porasti, to je neizbežno.


Da se ne bismo u bliskoj budućnosti ugušili u smogu velikih klanica, moramo uperiti pogled ka proizvođačima. Poljoprivreda mora da postane zelena.

Neke razvijene i ekološki svesne zemlje, kao Novi Zeland, koji nastoji da počne sa proizvodnjom mesa kengura, ekološki manje štetnog, predlaže da se sistem svetske trgovine karbon kreditima uvede i u poljoprivredu. Danski seljaci, po novom zakonu, đubrivo puno metana koje se koristi za uzgajanje životinjske hrane moraju da ubrizgavaju u zemljište, umesto da ga jednostavno prosipaju po njemu.

 Verovatno najbolje rešenje su pronašli holandski seljaci. Na savremenim farmama, oni sakupljaju štetno svinjsko đubrivo, kuvaju ga u posebnim uslovima kako bi izdvojili metan, a zatim ovaj, u prirodi štetan gas, koriste u proizvodnji električne energije, koju prodaju. Ovim pokazuju kako zelena privreda može da donese profit i daju lokalni primer odgovornog čovečanstva.

U. Kovač
[objavljeno: 07/12/2008]

Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1581 48
Monika Brukner – voli životinje ali pomaže i ljudima... Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima. Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.     Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljud...
Com Content 191 48
Osam lovačkih laži... ...lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se životinje nepotrebno plaše, čime se potreba za hranom, a time i štete od ishrane, često povećavaju. Rasprostranjeni argument da divlje životinje prouzrokuju znatne štete, služi samo kao izgovor lovcima kako bi postigli dužu lovnu sezonu i veće kvote za odstrel. Argumenti za ukidanje lovaLOVCI NAM NISU POTREBNI !1. Lovačka lažLovci čuvaju šume i polja od šteta divljačiPOGREŠNO !Baš naprotiv, lov izaziva drukčije štete od divljači. Lovom se živo...
Com Content 558 48
Izložba „Suživot sa velikim zverima“ izazov i mogućnost... U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?  U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, ča...
Com Content 1540 48
Lovci ubijaju pse da ne bi platili članarinu... Masovni odstrel životinja u Kruševcu. Kruševac - Lovci u kruševačkom kraju moraju da donesu po dva repa pasa ili mačaka, lisica, kuna ili četiri noge ptica kako bi mogli da se razduže i ne plate mesečnu taksu od 1.000 dinara. Da bi izbegli plaćanje takse, lovci masovno ubijaju pse lutalice i mačke, ali i životinje koje imaju vlasnike i seku im repove. Autor: Slaviša Milenković | Objavljeno: 06. 05. 2010. | Foto: K. Kamenov | Izvor: Blic Kruševac - Lovci u kruševačkom kraju moraju da do...
Com Content 1741 48
Priča o uništenju: Atlantska kišna šuma ... Atlantska kišna šuma je jedan od najugroženijih ekosistema na planeti. To je mešavina tropske i suptropske kišne šume, tropske suve šume, planinske vlažne šume, tropske savane, polu-listopadne šume i šume mangrovog drveta duž atlantske obale, od brazilske pokrajine Rio Grande do Norte na severu, do Rio Grande do Sul na jugu, kao i u kontinentalnim područjima u Paragvaju i pokrajini Misiones u Argentini.Atlantska kišna šuma se karakteriše raznovrsnošću i mnoštvom endemičnih vrsta (endemične ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Monika Brukner – voli životinje ali pomaže i ljudima

Read Full Article »