Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
8. septembar 2008. | 15:40 | Izvor: Tanjug  

Beograd -- Maksimalna temperatura vazduha u Beogradu u poslednjih 100 godina povećana je za 1,3 stepena.

Kada je reč o Srbiji, povećan je broj tropskih dana, kada je maksimalna temperatura iznad 30 stepeni, kao i tropskih noći, kada je minimalna temperatura veća od 20 stepeni, rekao je Tanjugu klimatolog Hidrometeorološkog zavoda Srbije Dragan Đukić.



Pored toga, nova klimatska slika Srbije beleži i smanjenje broja mraznih dana, kada minimalna temperatura padne ispod nule , kao i ledenih dana, kada maksimalna temperatura ne pređe nulu, što, kako je objansio Đukić, direktno potvrđuje klimatske promene na globalnom nivou.

Ispuštanjem štetnih gasova u atmosferu i izazivanjem "efekta staklene bašte" dolazi do toga da energija sunca, koja prolazi kroz atmosferu i dolazi do tla, bude blokirana u povratnom izračavanju iz zemlje i njen veliki deo bude vraćen ka zemlji, čime se toplota zadržava u atmosferi i rezultira povećanjem temperature.

Posledica zagrevanja atmosfere je topljenje ledenog i snežnog pokrivača, što dovodi do podizanja nivoa mora i na taj način dolazi do promene režima padavina, naglasio je Đukić.

Prema rezultatima istraživanja britanskog centra za meteorološko istraživanje i prognozu "Hedli", regionalni klimatski model koji obuhvata Srbiju predviđa povećanje maksimalne temperature za 2,6 do 2,8 stepeni u uporednom vremenskom intervalu od 30 godina za period od 1961-1990 do 2071 - 2100 godine.

Procenom britanskog centra predviđa se i manje povećanje količina padavina u regionu kome pripada Srbija, a povećanje globalne temperature utiče da ekstremni toplotni talasi budu češći i intenzivniji, ali je Đukić ocenio da sve to "nije tako katastrofično" kao što pojedini vide ili predstavljaju.

Međunarodna dimenzija "efekta staklene bašte" predmet je "Kjoto protokola", međunarodnog dokumenta koji predstavlja dodatak Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime.

Zemlje potpisnice protokola podržale su borbu za smanjenje emisije ugljen dioskida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a sporazumom je predviđeno smanjenje ispuštanja ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida.

Protokol je otvoren za potpisivanje u japanskom gradu Kjotu u organizaciji Konvencije Ujedinjenih nacija za klimatske promene (UNFCCC), stupio je na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija, a Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine.

SAD i neke druge države odbile su da ratifikuju Protokola iz Kjota, a prema oceni međunarodne nevladine organizacije posvećene zaštiti životne sredine "Grinpis", protokol je postavio previše skromne ciljeve koji neće dovesti do većih rezultata.

B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 26 48
Povodom nedelje protiv ubijanja životinja zbog krzna i “sporta”... Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”, poziva sve članove, kao i one koji to žele da postanu i koji pokazuju interesovanje za patnje životinja u današnjem vremenu, na projekciju antilovnog filma :“Teror u šumi i poljima”   Udruženje za zaštitu i prava životinja “Sloboda za životinje”, poziva sve članove, kao i one koji to žele da postanu i koji pokazuju interesovanje za patnje životinja u današnjem vremenu, na projekciju antilovnog filma “Teror u šumi i poljima”...
Com Content 1609 48
Inteligencija i svest životinja... Predstava o životinjama je otprilike sledeća: one ne pate onoliko koliko pate ljudi, one ne misle, ne brinu se, nemaju predstavu o budućnosti i svojoj smrtnosti, mogu da uspostave vezu sa nekim, ali ne mogu da vole, možda čak nisu ni svesne sebe. Nauka, međutim, dokazuje da te predstave nisu najtačnije. Nasuprot vladajućim predstavama, poslednja istraživanja su pokazala da životinje imaju svest i samosvest, mogu da misle, mogu da pate i budu srećne, baš kao i ljudi. Slonovi na poseban nači...
Com Content 600 48
Tri krokodila za jednu tašnu... Na ogromnim farmama gaje se različite vrste krokodila od kojih se dobijaju koža i meso. Branša radi krajnje profesionalno. Umesto ribom ili otpacima mesne industrije, životinje se hrane hranom u granulama, koja je specifično prilagođena njihovim energetskim potrebama i ima za cilj da obezbedi što brži rast.Dok se meso krokodila za ishranu koristi pre svega u Aziji, koža je tražena širom sveta. Najveći kupci su SAD i zemlje Evropske unije – pre svega Francuska i Italija. Od kože na stomaku manjih...
Com Content 618 48
Iz zoo vrta ukraden i potom pregažen kengur u centru Beograda... Policija je pomoću video snimka identifikovala dvojicu lopova koji su ušli u Zoološki vrt, ubili jednog i ukrali drugog kengura. Uplašena životinja im je potom pobegla iz automobila, podletela pod vozilo u Cetinjskoj ulici i uginula. 30. septembar 2009. | 15:59 -> 18:47 | Izvor: B92 Beograd -- Iz Zoološkog vrta u Beogradu u toku dana pobeglo je mladunče kengura koje je potom udario automobil na uglu Bulevara despota Stefana i Cetinjske ulice. Po telo kengura došli su radnici Zoološkog v...
Com Content 344 48
Mleko kao hrana – da ili ne?... Ovo predavanje bih započeo sa izrazom: «Krajnje čudesno».  Mediji i svet oko nas tvrde da ne možemo bez mleka.  Ali večeras želim da pogledamo neke zanimljive činjenice.  Ako imate jednu normalnu običnu kravu, takva krava će proizvesti dnevno 3 l mleka.  I ta količina će biti dovoljna da krava ishrani svoje tele.  Naravno, tele je sposobno da svari to mleko koje je za njega prirodno. Autor: Prof. dr Valter FajtOvo predavanje bih započeo sa izrazom: &laqu...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Povodom nedelje protiv ubijanja životinja zbog krzna i “sporta”

Read Full Article »