Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

 

Beloglavi supPre deset godina smo mislili da ćemo izgubiti beloglavog supa, ali smo ga ipak sačuvali, i na celom Balkanu ta vrsta je najbrojnija u Srbiji, rekao je Tanjugu Saša Marinković, direktor Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković".

Beloglavi sup naseljava kanjon reke Trešnjice, klisure Uvca i Mileševke. U Srbiji ima oko 120 parova te retke ptice, a ove godine bi trebalo da se izlegne više od 70 mladih ptica, odnosno 22 para više nego lane, što ukazuje na uspeh u reprodukciji, kazao je Marinković.

Nedavni požari nisu ugrozili tu vrstu jer je vatra buktala na oko 40 kilometara od rezervata koji se nalazi kod Nove Varoši, rekao je Marinković i dodao da je ta vrsta bila najugroženija nakon Drugog svetskog rata, kada su lovačka društva organizovala akcije trovanja vukova, pri čemu je stradao veliki broj tih ptica.

U Srbiji je isčezla ptica crni lešinar i u toku je pokušaj da se od nekih međunarodnih organizacija dobiju primerci te vrste, kako bi se ona vratila u Srbiju.

U subotičkom zoološkom vrtu je pronađen zaostao par bele kanje star više od deset godina, koja je takođe isčezla sa naših prostora, rekao je Marinković.

On je dodao da je, u saradnji sa zoološkim vrtom iz Subotice, pokrenut program reprodukcije bele kanje, odnosno pokušaj da se ta iščezla ptica vrati u Srbiju.

Pored crnog lešinara i bele kanje, među devet životinjskih vrsta koje su iščežle u Srbiji jesu mala droplja, bradan, tetreb ruževac, pelikan, sivi ždral, plavokljuna patka i vidrica.

Globalno su iščezle četiri biljne vrste, i to kragujevački slez, vranjanski slez, bezčekinjasta udovičica i moravski orašak, rečeno je u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Planinski sistem Srbije, zajedno sa delovima planinskog sistema Crne Gore, Makedonije, Grčke i Albanije, čini jedan od šest centara evropske i jedan od 153 centra planetarne biološke raznovrsnosti, rečeno je u toj instituciji.

Zavod, samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama i stručnjacima, učestvuje u realizaciji mnogih projekata koji se odnose na povratak vrsta koje su nestale sa svojih staništa i na zaštitu onih staništa koja predstavljaju poslednje utočište vrstama pred nestajanjem u Srbiji.

U pripremi je projekat za reintrodukciju, odnosno veštačko vraćanje u prirodu balkanske divokoze na njeno nekadašnje stanište Kozje stene na Kopaoniku.

U toku su projekti za zaštitu poslednjih staništa venerine vlasi, koja je prirodna retkost i nalazi se na spisku Crvene knjige flore Srbije, a njeno jedino stanište u Srbiji je Venerina padina u Zvonačkoj Banji, pa je taj lokalitet zaštićen kao specijalni rezervat prirode (SRP). Ta vrsta je svojevremeno potpuno nestala ali je postupkom reintrodukcije vraćena na svoje stanište, kao i banatski božur, za koji je svojevremeno izvršena reintrodukcija na nekoliko staništa u SRP Deliblatska peščara.

Krajnje ugrožena vrsta u Srbiji je kukurjak, koja je zaštićena kao prirodna retkost i nalazi se u SRP Bagremara, a njena reintrodukcija je planirana na nekoliko lokaliteta.

Donedavno se i aldrovanda smatrala iščezlom vrstom iz flore Srbije, ali je 2005. godine pronađeno značajno nalazište na Zasavici i biće pokušano gajenje te biljke i reintrodukcija da bi se omogućio njen trajni opstanak, rečeno je.

U Zavodu kažu i da na području severnog Banata u SRP Pašnjaci živi poslednjih tridesetak jedinki velike droplje, najkrupnije stepske ptice, koja je globalno ugrožena, pa je izvršena revizija i predloženo je proširenje rezervata i dodatne mere aktivne zaštite.

7. avgust 2007. godine - Tanjug, B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1596 48
Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra... Svake godine lovci širom Srbije organizuju njima poznate akcije ubijanja štetočina, ili kako to danas učtivo formulišu „akcije redukcije brojnosti predatora”. Istina je da to čine uglavnom zbog neznanja uloge predatora u prirodi ali i zbog velikog pritiska matičnih lovačkih društava i Lovačkog Saveza Srbije. Na nišanu se nalaze jastrebovi, sive vrane, svrake, lisice, šakali, tvorovi, kune i divlje mačke koje su nezaštićene vrste, ali i mnoge zakonom zaštićene vrste kao što su razne p...
Com Content 306 48
Krivolovci ubili divojarca vrednog 10.000 evra... PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovoljno dokaza da policija podnese krivičnu prijavu protiv krivolovaca koji su u decembru 2006 u blizini mosta ustrelili divojarca kapitalca vrednog više od 10.000 evra, prenosi Tanjug.PLJEVLJA - Koordinator projekta zaštite biodiverziteta kanjona Tare i sekretar Društva prijatelja rijeke Tare Miroslav Šljivančanin smatra da postoji dovo...
Com Content 1480 48
Održan međunarodni protest protiv krzna u Sarajevu... Održan je međunarodni protest protiv krzna 30. januara 2010. u organizaciji udruženja "Prijatelji životinja" u Sarajevu. Kako bi skrenuli pažnju i podigli svest javnosti, “Prijatelji životinja” u Bosni i Hercegovini su ove godine pokrenuli kampanju protiv krzna “Reci krznu zbogom zauvek”.   Kako bi skrenuli pažnju i podigli svest javnosti, “Prijatelji životinja” u Bosni i Hercegovini su ove godine pokrenuli kampanju prot...
Com Content 470 48
Direktori potrovali divljač... Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sremske Mitrovice i Rajka I., tehničkog direktora ''Dipkoma'' iz Novog Sada. Oni se sumnjiče da su izazvali zagađenje životne sredine i prouzrokovali pomor divljači u koviljskom ataru.Policija je podnela krivične prijave protiv Živana B., šefa proizvodnje Zemljoradničke zadruge ''Kovilj'', Dragana B., tehničkog direktora ''Agrosemena'' iz Sr...
Com Content 509 48
Za ubistvo psa 50 dana zatvora... Opštinski sud u Paraćinu proglasio je Draška Milosavljevića krivim za mučenje i ubijanje životinja, i kaznio ga sa 50.000 dinara, saopštila je ORKA.Okrivljenom je izrečena kazna 50.000 dinara, koja će u slučaju neplaćanja biti zamenjena zatvorskom kaznom od 50 dana, navodi ta nevladina organizacija. Organizacija za zaštitu životinja - ORKA, koja je u ovom slučaju imala status oštećenog, smatra da izrečena kazna odgovara težini učinjenog dela. KAŽNJEN ZBOG UBISTVA PSAIzvor:Tanjug/B92, 20.11.08B...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Lovci sakupljaju poene, zemljoradnici gube milione evra

Read Full Article »