Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spaljene četinarske šume


Život ovde više ne stanuje: Deliblatska peščara posle požara               (Foto ŠG„Banat”)
Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar. Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat.
Požar je zahvatio više od 600 hektara pod četinarima i niskim rastinjem. Šuma je izgorela na 350 hektara, a ostalo je tzv. opožarena površina. Uz napomenu da će krajem ove nedelje biti poznati potpuniji podaci o šteti, naš sagovornik navodi da se u ovom trenutku može reći da gazdinstvo čeka mukotrpno i dugo obnavljanje spaljene šume.
Vatra je buknula na prostoru koji je u evropskim, pa i svetskim okvirima poznat kao stanište endemskih biljnih vrsta, koje uspevaju samo ovde. Na udaru je bilo i lovište „Dragićev hat”, carstvo trofejne divljači – jelena, divljih svinja i srndaća. Obradović ističe da je vatra zahvatila 150, od ukupno 1.800 hektara zatvorenog dela lovišta, tako da su životinje imale dovoljno prostora da umaknu od plamena. U svakom slučaju, kapije su bile otvorene, pa su se pomenute zverke razbežale po šumi.
U „Banatu” naglašavaju da se može reći da je Deliblatska peščara – banatski Zlatibor. Prava fabrika kiseonika. Ovo je utoliko važnije kad se zna da je ovaj deo Vojvodine najsiromašniji šumama, a šume na ovom prostoru čine 12 odsto šuma u pokrajini. Požari se u peščari, po pravilu, javljaju danju. Ovaj poslednji dogodio se noću. Došao je iz pravca vikend-naselja, i sistemi za video-nadzor nisu mogli da ga detektuju, zbog mraka. To što je stigao iz naseobine razlog je više da se posumnja da je i ovog puta vatrenu stihiju potpalio – čovek.
Požari u Deliblatskoj peščari su redovna pojava. Što bi rekli – pravilo, a ne izuzetak. Na osnovu pisanih dokumenata iz 18. i 19. veka, vatra je presudno uticala na stanje ovdašnje flore i faune. Zajedno sa ostalim činiocima, kao što su prekomerna seča i pašarenje, vatrena stihija je pripomogla stvaranju „evropske sahare”.
Najveći šumski požari dogodili su se ovde u martu 1973, krajem avgusta 1990. i u istom mesecu šest godina kasnije. Taj treći bio je najveći u istoriji rezervata, kako po površini obuhvata, tako i po pričinjenoj šteti. Tad je izgorelo blizu 1.600 hektara četinara i skoro 700 hektara lišćara. Šuma je stradala na skoro 4.000, od oko 35.000 hektara, koliko ima jedan od najvećih biodiverziteta na Starom kontinentu.
U ŠG „Banat” već su počeli sa sanacijom opožarenih površina. Do 2005. borove šume uspele su da se povrate gotovo na celoj površini, a lišćari se teško oporavljaju. Posle sanacije i pošumljavanja krajem prošlog veka, novosadsko odeljenje Zavoda za zaštitu prirode, zajedno sa ovim gazdinstvom, uradilo je studiju kojom je uspostavljen trostepeni sistem zaštite Deliblatske peščare.
Požarišta bora, u prvom i drugom stepenu zaštite, nisu određena za pošumljavanje, već su prepuštena prirodnom procesu obrastanja, kako stručnjaci kažu, travnim zajednicama. Inače, od 1996. pa do pre dve godine veštački je podignuto blizu 450 hektara šuma. Šumari vele da ih je katastrofalni požar 1996. godine tako finansijski iscrpio da se gazdinstvo do danas nije oporavilo. Sad su pretrpeli novi udarac.

Slobodan Dukić
[objavljeno: 31.07.2007.] 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 483 48
I u Srbiji raste temperatura... Prema rezultatima istraživanja britanskog centra za meteorološko istraživanje i prognozu "Hedli", regionalni klimatski model koji obuhvata Srbiju predviđa povećanje maksimalne temperature za 2,6 do 2,8 stepeni u uporednom vremenskom intervalu od 30 godina za period od 1961-1990 do 2071 - 2100 godine. 8. septembar 2008. | 15:40 | Izvor: Tanjug  Beograd -- Maksimalna temperatura vazduha u Beogradu u poslednjih 100 godina povećana je za 1,3 stepena.Kada je reč o Srbiji, povećan ...
Com Content 242 48
Kanadski lovci otpočeli lov na foke... Kanadski lovci započeli su ovogodišnji lov na mladunce foka - ustreljivanjem i batinanjem do smrti. Ove godine je planirano da se ubije do 325.000 foka koje se okupljaju na ledu na istočnoj obali Kanade. Zvanični stav Kanadskih vlasti je da lov značajno pomaže lokalnu ekonomiju i održava populaciju foka u okvirima od 6 miliona.Kanadski lovci započeli su ovogodišnji lov na mladunce foka - ustreljivanjem i batinanjem do smrti. Ove godine je planirano da se ubije do 325.000 foka koje se okupljaju ...
Com Content 591 48
Pandemije - zaraze poreklom sa stočnih farmi?... Zašto su masovni uzgoji domaćih životinja toliko opasni? Na savremenim farmama, na malom prostoru nalazi se veliki broj životinja. One ceo svoj kratki život provedu bez svežeg vazduha a često i bez prirodne svetlosti, u sopstvenim izlučevinama koje su idealna podloga za razvoj mikroorganizama i parazita, hranjene veštačkom hranom i kljukane antibioticima i hormonima da što pre porastu i da daju što više potomaka, mesa, mleka i jaja. Sve ovo veoma oslabljuje imunitet, a neprirodni uslovi života s...
Com Content 564 48
Zašto izumiru vrapci?... Srednje i starije generacije sećaju se veselog dživdžanja vrabaca u žbunju za vreme lepih prolećnih i letnjih dana. Na žalost, i ovaj poznati zvuk nestaje iz naših parkova i bašta...Kod nas postoje dve vrste vrabaca: tzv. gradski i seoski. Mužjak gradskog vrapca ima sive obraze a ženka je više braon boje, dok su mužjaci i ženke seoskog vrapca jdnako obojeni, sa crnom pegom na sivom obrazu.Vrapci izumiru širom Evrope. Biolozima još uvek nisu poznati pravi razlozi za ovu pojavu, ali sasvim sigurno...
Com Content 1645 48
ODLAZIM, jer mi se sve smučilo!!!... Ovako razmišlja mlada žena koja je pokušala da pomogne životinjama i uđe u celu priču ali…Ovakav stav ima 90% poštenih i pravih ljudi koji vole i hoće da pomognu, ali izgubili su snagu i volju, zato što i među nama ima ološa, a država je nezainteresovana, boriti se sa neistomišljenicima i sa državom, i sa svojim tzv. istomišljenicima, jako je teško, tako da SVAKO KO MOŽE NEKA PALI IZ OVE ZEMLJE, OVDE NEMA NADE NI ZA NAS KOJI VOLIMO ŽIVOTINJE, A NI ZA NAŠU DECU!(Citat.)   Ovako razmišlja mla...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

I u Srbiji raste temperatura

Read Full Article »