Berlin -- Čovečanstvu je ostalo manje od 15 godina da uvođenjem novih tehnologija pokuša da spreči klimatske promene.
To se navodi u još neobjavljenom trećem delu izveštaja Ujedinjenih nacija o klimi, čije delove danas citira "Fajnenšel tajms Dojčland". Ukoliko se najkasnije do 2020. godine emisija štetnih gasova suštinski ne smanji, zagrevanje zemljine kugle dostići će takve razmere da promene više neće biti moguće.
Navodi se da bi u tom slučaju moglo da počne topljenje ledenih masa na Grenlandu kao i da bi mogla nepovratno da se poveća kiselost vode u okeanima.
Da bi se sprečila klimatska katastrofa, potrebno je da se širom sveta do 2030. godine u razvoj novih tehnologija koje ne uvećavaju emisiju ugljendioksida (CO2) uloži oko 12,6 biliona evra, navodi se u nacrtu izveštaja UN.
Istovremeno se navodi da CO2, čija je emisija najveća u industrijski razvijenim zemljama, nije jedini problem.
Ubuduće mora drastično da se smanji i količina metana i diazot monoksida (N2O) u atmosferi. Kako on uveliko nastaje u poljoprivredi (pre svega na pirinčanim poljima pod vodom) i u stočarstvu (najviše u regionima gde se pretežno gaje goveda), obaveze u oblasti zaštite klime moraće da preuzmu i manje razvijene i zemlje u razvoju.
Količina štetnih gasova u vazduhu mora, prema navodima stručnjaka u izveštaju UN koji će biti objavljen tek u maju, da se smanji na nivo koji će obezbediti da se globalna temperatura poveća u najgorem slučaju za dva stepena.
Među predloženim merama za sprečavanje klimatske katastrofe su i veće korišćenje bio-goriva, masovna proizvodnja tzv. hibrid-automobila, izgradnja novih atomskih elektrana, ali i prelazak na one vrste pirinča koji raste na suvim, a ne na pojima pod vodom gde nastaju N2O i metan.
Izvor: Beta
