Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
Simbol McDonalds-a je svima dobro poznat: dva zlatna luka na crvenoj podlozi mogu se videti u skoro svim zemljama sveta. Međutim, bez obzira na to šta giganti brze hrane žele da vi mislite o njima, McDonalds-u danas predstavlja uništenje kišnih šuma. I to je jedan veoma “Unhappy meal” (nesrećan obrok) za našu planetu.

Kišne šume Amazona mnogi poistovećuju sa netaknutom prirodom u kojoj obitava veliki broj životinjskih vrsta. Međutim, za McDonalds i neke velike trgovace sojom, Amazon predstavlja nešto drugo – jeftinu zemlju i jeftinu radnu snagu. Zemlja je jeftina, jer se dobija pod sumnjivim okolnostima (što je ravno krađi), dok su ljudi koji rade na seči šuma i na farmama Amazona jednostavno rečeno – robovi. Verovatno se pitate kako je ovo moguće? Sledi objašnjenje.

Trgovci sojom ohrabruhu farmere da poseku kišne šume i da zasade soju. Soja se transportuje u Evropu gde se koristi za prehranu životinja (pilića i svinja). Ove životinje se dalje “pretvaraju” u proizvode poput McNuggets-a i raznih sličnih proizvoda koje možete naći u prodavnicama brze hrane (koje se teško mogu nazvati restoranima) i supermarketima.

Put od kišnih šuma do “restorana” brze hrane deluje na prvi pogled jednostavno, međutim, otkrivanje suštine, tj. razloga uništavanja kišnih šuma, zahtevalo je jednogodišnju istragu koju su aktivisti organizacije Greenpeace obavili pomoću satelitskih snimaka, praćenja aktivnosti i analize prethodno neobjavljenih vladinih dokumenata.

Gavin Edwards, koordinator kampanje za zaštitu šuma organizacije Greenpeace, izjavio je povodom toga sledeće: “Supermarketi i giganti brze hrane, kao što je McDonalds, moraju biti sigurni da se njihovi proizvodi ni na kakav način ne mogu povezati sa uništavanjem kišnih šuma, porobljavanjem i ugrožavanjem ljudskih prava”.
 
Trgovinu sojom uglavnom kontoliše mali broj trgovaca na veliko: Cargill, Bunge i Archer Daniels Midland (ADM). U Brazilu, ovaj kartel predstavlja neku vrstu banke koja obezbeđuje “usluge” (ukoliko se to može tako nazvati) farmerima. Umesto zajma, oni farmerima daju seme, đubrivo i hervicide u zamenu za soju. Na primer, Bunge je samo tokom 2004. godine Brazilskim farmerima obezbedio seme, đubrivo i herbicide u vrednosti od 1.000.000.000 dolara. Kompanije na ovaj način stiču kontrolu nad velikim delom zemlje koji je nekada bio kišna šuma. Zajedno, ove tri kompanije su odgovorne za oko 60% finansija proizvodnje soje u Brazilu.

Oblast Mato Grosso u Brazilu je najugroženija po pitanju uništavanja šuma – gotovo polovina uništenih šuma u periodu 2003-2004 nalazi(la) se u ovoj oblasti. Guverner oblasti Mato Grosso, Blairo Maggi, lokalno je poznat kao kralj soje – “Soya King”. Njegova kompanija koja se bavi proizvodnjom soje (Grupo Andre Maggi) kontroliše većinski deo proizvodnje soje u toj oblasti. Počev od izbora 2002, kada je izabran za guvernera, uništenje šuma u Mato Grosso oblasti povećano je za 30%.
 
Takođe je primećeno da su neke banke imale udela u uništenju Amazona. Korporacija IFC (International Finance Corporation), kreditno odeljenje banke World Bank, pozajmila je novac kompaniji Grupo Andre Maggi, pogrešno procenivši moguću štetu koju ova kompanija može načiniti životnoj sredini. Mnoge druge banke su takođe pozajmile velike sume novca kompaniji bez prethodno sprovedenog istraživanja o mogućem riziku po životnu sredinu. Na primer, Rabobank, holandska najveća banka orijentisana ka agrikulturi pozajmila je preko 330 miliona dolara kompaniji Grupo Andre Maggi. Rabobank takođe priznaje da nije samostalno obavila procenu rizika, referencirajući se na istraživanja korporacje IFC. Jednostavno rečeno, “restorani” brze hrane, trgovci sojom i velike banke zajedničkim snagama uništavaju kišne šume Amazona.

Dakle, zrno soje putuje oko 7.000km iz Amazona kako bi se eventualno pretvorilo u McNugget. Pri tome se uništavaju šume, biljne i životinjske vrste i porobljavaju ljudi. Međutim, kompanije koje se bave proizvodnjom brze hrane znaju za posledice nastale proizvodnjom soje u Amazonu, ali ne zahtevaju isključenje te soje iz lanca nabavke namirnica. Prijatno!

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 187 48
Predlog Vladi Republike Srbije... Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas.Molimo vas da usvojite postupak uvođenja člana u Ustav o zaštiti životinja koje do sada nisu bila objekti zaštite krivičnog prava, a čije je uvođenje podržalo više Udruženja za zaštitu životinja kod nas. Predlog je da ovaj član Ustava glasi:„Svaka životinja ima pravo na život, odgovarajući svojoj...
Com Content 1680 48
Beograd uvodi taksu za držanje opasnih pasa... Na lokalne samouprave prenete su određene nadležnosti, ali ne i sve one koje bi omogućile punu i efikasnu primenu pomenutih zakona. Takođe, puna primena ovih zakona nije moguća i zbog činjenice da i do danas nisu doneti svi neophodni podzakonski akti odnosno pravilnici, a da se i oni Pravilnici koji su doneti ne poštuju.Zbog toga će Beograd nastaviti da insistira na donošenju podzakonskih akata i dobijanju većih nadležnosti kako bi mogao da pored sprovođena Strategije i edukacije o odgovornom vl...
Com Content 471 48
Nazire li se kraj plastičnim kesama?... Oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade. U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine. Šta će biti s plastičnim kesama27. avgust 2008. | 13:49 | Izvor: B92, BetaBeograd -- Pošto sve više vlada svest da p...
Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...
Com Content 1545 48
Ko truje pse na ulicama Bora?... Bor -- Društvo za zaštitu životinja tvrdi da se psi u Boru ubijaju na nehuman način, što komunalno preduzeće u tom gradu demantuje. Već dugo Borom kruže informacije da pse lutalice u ovom gradu ubijaju na nehuman način ili da ih truju radnici komunalnog preduzeća. Ekipa B92 je pošla tragom tih informacija, razgovarala je i sa članovima društva za zaštitu životinja i sa zvaničnicima gradskog komunalnog preduzeća, ali nije uspela da snimi gradsku deponiju gde su lutalice navodno sahranjene, ...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Predlog Vladi Republike Srbije

Read Full Article »