Ekologija

Mnogima nije poznato koliko globalno zagrevanje naše planete dramatično utiče na životinjski i biljni svet. Krajem devedesetih godina prošlog veka umnožili su se događaji koji alarmantno upozoravaju da je poslednji trenutak spasavanja prirode već nastupio.

Kada su se na plažu severne Kalifornije nasukali više od stotinu od gladi umirućih mladunaca foka, naučnici su napravili istragu da bi rešili zagonetku. Ispostavilo se da su se sitne ribe kojima se mlade foke hrane sklonile u prevelike dubine, nedostupne fokama-sisarima, a sve zbog pregrejanosti površinskog sloja okeana. Slučaj »gladnih foka« nije jedini koji ukazuje na poremećenost ekološkog sistema, ima ih bezbroj.

U proleće 1998. godine desila se još jedna tragedija o kojoj naši mediji nisu ništa rekli, jer se kod nas ekološke vesti skoro i ne prenose. Rode, koje su se vraćale na sever Evrope posle zimovanja u toploj Africi, naišle su na izuzetno hladan talas koji je okovao snegom i ledom Nemačku i Poljsku. Njihovi instinkti su ih vodili što dalje odatle, tako da su se one vrtele u krug iznad Turske i Balkanskog poluostrva. Na hiljade ih je nađeno mrtvih. Ljudi su takođe počeli osećati vrelinu koja donosi sve više sušnih perioda bez kapi kiše.

Topli talas koji je pre neko leto zahvatio severoistok Amerike izazvao je lančane nestanke struje, a sve zbog preopterećenosti mreže masovnom upotrebom klima uređaja. Nestanak struje usred leta u državi Njujork bio je uzrokovan pregrejavanjem jezera Ontario odakle je lokalna nuklearna centrala uzimala vodu za hlađenje u procesu proizvodnje energije. Ono što je do juče bilo »dosadno« zvocanje ekologa i udruženja za zaštitu životinja, danas se već uveliko ostvaruje: neće samo životinje imati problema sa globalnim zagrevanjem.

Neka ostrva u Tihom okeanu su nestala usled podizanja nivoa mora, a stanovništvo raseljeno na bezbednija mesta. Otopljavanje ledenih površina na polovima se »uspešno« nastavlja. Na prelasku milenijuma smo bili svedoci opasnosti koja se nadvila nad Novim Zelandom. Kao u nekom filmu katastrofe, ogromna santa leda, veća od te ostrvske zemlje, odlomila se od Južnog pola i krenula da se sudari sa celom državom. Srećom, vojska je uspela da uništi ledenog monstruma pre nego što je stigao do cilja.

Ali, problem globalnog zagrevanja neće moći rešiti naoružana vojna sila, već vojska osvešćenih pojedinaca. Toplotni udari svakoga leta odnose sve više ljudskih života. U leto 2003. godine u Parizu nije bilo dovoljno mesta u mrtvačnicama za ovakve slučajeve. U šumama sve češće haraju požari. Požari zahvataju sve veće površine te tako doprinose daljem zagrevanju. Požar u blizini Holywood-a, novembra 2003. godine, desio se na površini većoj od površine Beograda, a pri tome su životinje bile najveće žrtve. Zapažene su zaista velike promene u prirodi. Zagrevanjem mora se broj zooplanktona, glavnog izvora hrane za mnoge riblje vrste, smanjuje u ogromnim procentima. Na površini zemlje se zapažaju migracije vrsta uzrokovane globalnim zagrevanjem: čak se i leptiri sele u hladnije, severnije krajeve ili na višlje planine da bi se sklonili od toplote. Svaka godina nam donosi obaranje apsolutnog rekorda do sad najhladnije zime i najtoplijeg leta.

Zima 2004. je u Nemačkoj i severnim evropskim zemljama zabeležila neverovatnih četrdeset stepeni ispod nule. Kako li je tek životinjama pri ovakvim vremenskim uslovima, možemo tek nagađati...Ali, šta ljudi čine da se ovaj negativan trend spreči ili bar umanji na duži rok? Zaista malo toga, ali se ogromna sredstva troše na sve preciznija merenja veličine opšte katastrofe koja se posle sa ponosom objavljuju. Definitivno je dokazano, i u tome se najzad slažu i do sad najskeptičniji naučnici, da je poslednja decenija prošlog milenijuma bila najtoplija ikad u istoriji.
Posle svega, pitamo se da li je u pitanju globalno zagrevanje ili tek globalno zagrejavanje pred predstojeće događaje?