Ekologija

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
×

Warning

JFolder::create: Could not create folder.Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613248146361
Copy failed: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/monika brukner m.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613248146361/monika brukner m.jpg
JFolder: :delete: Path is not a folder. Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/157613248146361

Ovako Seku Drvece U Srbiji S
Ovako izgleda "sanitarna seča" drveća od strane naših "stručnjaka"

Činjenica je da, uz ekološki i održivi razvoj, jedino masovna sadnja drveća može donekle da neutrališe pogubne efekte globalnih klimatskih promena (globalno zagrevanje sa posledičnom mogućnošću početka ledenog doba kao naizgled paradoksalne posledice), ali uprkos tome, moćnici u Srbiji su se očigledno okomili na veliko drveće po gradskim drvoredima, parkovima i šumama, kao novom izvoru novca za njihove potrebe – jer firme su odavno već uništene lošim privatizacijama. Koliko god da pokušavamo da se ne bavimo politikom – politika se bavi nama.

Setite se afere sa platanima u Beogradu. Slično se dešava i u drugim gradovima Srbije.

Iseceno Zdravo Staro Drvo U B. Topoli
Isečeno zdravo staro drvo u Bačkoj Topoli

Umesto bilo kakvog komentara, prosleđujemo vam informacije koje nam stižu ovih dana (i to samo neke, a sve su od ove godine), pa sami prosudite:

Drveće i šume u Srbiji i ovako umiru, i umesto da sadimo novo drveće u pokušaju da nešto od toga opstane, seče se i ono što je preostalo...

Fotogalerija posečenog drveća u Tašmajdanskom parku

Posečeno ili se planira seča oko 200 borova po valjevskim parkovima

Valjevo – seča drveća u zaštićenoj zoni

Kragujevac - Familija Đoković testerama napala park

Bačka Topola - Greškom isečeno zdravo drvo

Novi Sad – Seča drveća na Beogradskom keju

Seča drveća u sportskom centru Olimp

Tasmajdan Photo   Milica Jovanovic
Tašmajdanski park, photo - Milica Jovanović

Pismo koje je poslao Petar Šumski:

MASAKR TOPOLA NA ADI CIGANLIJI - ZAŠTO?

Dragi svi,
 
jučerašnja šetnja Adom Ciganlijom (08.12.2010.), umesto radosti, donela je još jedno bolno suočavanje sa destrukcijom prirode i ljudskim bezumljem/bezobzirnošću/pohlepom... Suočavanje sa zločinom, tri-četiri nedelje po njegovom izvršenju: sečom desetina i desetina najvećih i najlepših topola na novobeogradskoj strani Savskog jezera, od Upravne zrade Ade, pa sve do Obale naturista, tj kafane "Na kraj sveta"... Ovog masakra nisu bila pošteđena ni jedine 4 topole na samoj plaži: 2 u blizini kafea Režiser, i 2 toplole kod reni bunara, bliže kafani Na kraj sveta... Tu gde je bila lepota šljunka, drveta i vode, mesto gde su decenijama zorom dolazili roditelji sa malom decom i zaljubljenici u Adu da ugrabe "svoje" parče hlada, ljubomorno čuvajući "svoje mesto" - sada su dva ogromna panja i... bezlična praznina. Još jedan dokaz da nam ništa izvan nas samih, ama baš ništa u ovom svetu, ne pripada i da nemamo nikavo pravo... Ono je uvek na strani sile... Da li je zaista tako?
 
Od ljudi iz kafića koje sam pitao "Zašto?" - niko ne zna odgovor, i sami su očajni. Zatekli su posečena stabla oko svojih objekata, bez objašnjenja. Pravo objašnjenje može dati jedino uprava Ade Ciganlije, ali ja do njih nisam otišao - nisam imao stomak, zgrčio se, u bolu. Kao da mi je neko sa tim drvećem odsekao i ruke i noge i razum...  Ne verujem u neki razuman i prihvatljiv odgovor tipa - Da ne bi grane pri padu povredile prolaznike... Fotografisao sam panjeve koji su ostali na mestu nekadašnjih topola - živih bića, tek svaki 15-ti je bio šupalj ili natruo, pri čemu je mnogo zaista suvih i oštećenih stabala topola ostalo neposečeno na celom travnatom prostoru na desnoj obali jezera. I to imam u fotodokumentaciji, a prostim odlaskom na Adu - svako može da se u to uveri. Stara i oštećena stabla stoje i dalje... Zdravih i veličanstvenih - više nema. Zašto? Ne znam. Stidim se u ime svih ljudi, u ime ovakvog čovečanstva kome život ne znači ništa!
 
Sada, osimo onog "Zašto?",  imam još samo jedno važno pitanje i nekoliko potpitanja za sve (uključujući i sebe): Šta učiniti sada, posle zločina? Šta ćemo učiniti svi mi, zaljubljenici u prirodu i Adu Ciganliju? Zašto smo uvek korak iza zločina i zločinaca? Jesmo li se umorili od borbe ZA život, i borbe PROTIV protivnika Života? Da li nam je dosta? Koga se ovo tiče - ako ne nas? Da li uvek treba da okrenemo drugi obraz, da volimo svoje neprijatelje i oprostimo, ne opirući se zlu? Prošetajte pored obale Savskog jezera sa novobeogradske strane ako imate jak stomak... I razmislite... Koji je Vaš odgovor?
 
Vaš,
 
P.Š.


 


 

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 390 48
Srbija i klimatske promene... Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene u Srbiji još ne postoji, pa ni u zaštiti poljoprivrede. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Dragutin Mihajlović je na prvom nacionalnom skupu o očekivanim klimatskim promenama u Vojvodini, u Novom Sadu, rekao da na nivou države "ne postoji model ponašanja u situacijama velikih klimatskih promena".  NOVI SAD, 5. septembar 2007 - Stručno i sistematsko praćenje adaptivnih mera na globalne klimatske promene...
Com Content 364 48
Opasno zagrevanje mora... U Boki kotorskoj izmerena temperatura mora od 33 stepena, što se može vrlo negativno odraziti na živi svet. Prema rečima direktora kotorskog Instituta za biologiju mora Sretena Mandića, temperatura mora viša od 30 stepeni opasna je za živi svet mora, posebno za sesilne organizme, poput školjki. "Ako je temperatura na površini 30 stepeni, jedini način je da uzgajivači nasade školjki spuste na par metara dublje jer jedino tako mogu da prežive" 9. jul 2007. | 09:23 | Izvor: FoNet Kotor -...
Com Content 1662 48
Izašao je novi 6-7 dvobroj časopisa "Sloboda za životinje"... Pozdravljamo vas, dragi čitaoci, Pred vama je novi dvobroj časopisa - br. 6/7 Udruženja „Sloboda za životinje“. A u njemu ima više interesantnih tema koje imaju za cilj da se dublje zamislimo: Na početku se objašnjava šta je Zemlja mira; zašto je ugrožena i zašto to ne smemo dozvoliti! Kako da je zaštitimo, kako da damo svoj glas da se očuva? Zašto je hrana sve skuplja i zašto je nema? Malo smo i o tome razmišljali, sasvim dovoljno da i vas potaknemo da zauzmete svoj lični sta...
Com Content 366 48
Jeleni i divlje svinje pobegli iz zapaljenog lovišta... Kovin – Nevolja nikad ne stiže sama. Posle nezapamćene suše, Deliblatsku peščaru, najveću oazu stepske, šumske i močvarne vegetacije u ovom delu Evrope, pogodio je i požar.Četvrti po veličini u poslednje četiri decenije – objašnjava za „Politiku” Aleksandar Obradović, direktor Šumskog gazdinstva „Banat” koje čuva i koristi ovaj specijalni prirodni rezervat. Tek što su izvidali rane posle katastrofalnog požara od pre 11 godina, u Deliblatskoj peščari ponovo moraju da obnavljaju spalje...
Com Content 1581 48
Monika Brukner – voli životinje ali pomaže i ljudima... Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljudi reaguje sa negodovanjem tipa „zašto ne pomaže ljudima“, ne razumevajući činjenicu da je sve povezano i to da se naš odnos prema životinjama preslikava i na odnos prema ljudima. Monika Brukner je očigledan primer takvih koje neosnovano napadaju: ona svojim delima pokazuje ljubav i prema ljudima, i prema životinjama.     Kad god se u javnosti u Srbiji pomene neko ko štiti životinje, mnogo ljud...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Srbija i klimatske promene

Read Full Article »