Sahara Shutterstock
Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara

 

Megašuma će spasiti afrički kontinent

Zeleni zid oko pustinje

D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock

Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.

Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.

Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.

Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.

Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.

Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.

Originalna vest: Blic

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1507 48
Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje... Švajcarci su na referendumu glasali protiv obaveze svakog kantona da uvede advokata zaduženog da na sudu brani zlostavljane životinje. Protiv ovog predloga izjasnilo se 70,5 odsto učesnika referenduma, dok mu je podršku pružilo 29,5 odsto. Inicijativu je pokrenula švajcarska organizacija za zaštitu životinja koja je želela da funkcija advokata za životinje po službenoj dužnosti, pored Ciriškog kantona, gde postoji od 1992. godine, bude proširena i na sve ostale kantone.     ...
Com Content 233 48
Smrtonosni otrov... I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život!I pored opšte prihvaćenog mišljenja da je ishrana bogata ribljim mesom zdrava i korisna za ljudski organizam, najnovija istraživanja pokazuju da riba ne samo da nije zdrava, već i da je opasna po život! Danas je riba pre svega zagađena otrovnim materijama koje uzrokuju rak, razne degenerativn...
Com Content 513 48
Manje šnicli, zdravija planeta... Po novim istraživanjima Ujedinjenih nacija, pored teške industrije, saobraćaja i energetike, među najvećim zagađivačima planete je poljoprivreda, konkretnije, proizvodnja mesa, prenosi „Herald tribjun“.Bilioni životinjskih farmi širom sveta krivi su za 18 procenata ukupne emisije štetnih gasova u atmosferu, više čak i od aviona, autobusa i automobila. I na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Poljskoj, koja traje do petka, na kojoj učesnici nastoje da se dogovore oko no...
Com Content 199 48
Lisice na Limanu!... Posle ubijanja tigra u zoološkom vrtu na Paliću ponovo smo bili svedoci jednog nemilog događaja vezanog za životinje, ovoga puta u Novom Sadu. U prisustvu okupljenih građana ubijena je jedna lisica koja nije ni imala besnilo.Posle ubijanja tigra u zoološkom vrtu na Paliću ponovo smo bili svedoci jednog nemilog događaja vezanog za životinje, ovoga puta u Novom Sadu. U prisustvu okupljenih građana ubijena je jedna lisica koja nije ni imala besnilo. Sve je počelo prošlo nedeljnom medijskom hajkom n...
Com Content 488 48
Učešće na vege-festivalima... "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala je na ZeGeVege festivalu u Zagrebu, na Drugom festivalu etno-hrane, radinosti i folklora u Somboru, i učestvovaće na velikom vegetarijanskom pikniku 4. oktobra u Skoplju. "Sloboda za životinje" učestvovala na ZeGeVege festivalu u ZagrebuZeGeVege, festiva...

Srodni članci (po ključnim rečima)

Švajcarci na referendumu odbili advokata za životinje

Read Full Article »