Drveće će formirati bedem dug 7.000 i širok 15 kilometara
Megašuma će spasiti afrički kontinent
Zeleni zid oko pustinje
D. Milojković/„Bild“ | 14. 02. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock
Hiljade ljudi u afričkoj zoni Sahel (oblast koja se graniči sa pustinjom Saharom) živi u stalnoj opasnosti od uništenja. Njihov neprijatelj je pustinja koja se sve više širi. Ovaj proces mogao bi da bude zaustavljen šumom ogromnih razmera koja bi bila posađena tako da formira svojevrstan bedem dug 7.000 i širok 15 km, preko čitavog afričkog kontinenta.
Na ideju o izgradnji „velikog zelenog zida“ prvi je došao bivši predsednik Senagala Olusegun Obasandžo. On se pre pet godina dogovorio s predstavnicima 10 drugih zemalja severne Afrike da će u roku od 30 godina i zasaditi ovu ogromnu šumu. Ideja se zasniva na nadi da bi drveće uspelo da zaustavi proces širenja pustinje i da svojim korenjem „veže“ i na taj način zadrži zemlju plodnom. To bi trebalo da spase od uništenja Sahel čija plodna zemlja hrani brojne Afrikance. Stanovništvo te oblasti, naime, živi uglavnom od zemljoradnje i stočarstva, ali prevelika krda stoke, erozija i suše nezaustavljivo uništavaju zemljište. Komad po komad plodne zemlje zauvek nestaje – a to često znači smrt i za čitava sela. Sadašnji predsednik Senegala, Abdulaje Vade, rešio je da ovaj plan sprovede u delo u vrlo kratkom roku. Drveće bi trebalo da bude posađeno južno od Sahare: od Atlantskog do Indijskog okeana, od Dakara na zapadu, do Džibutija na istoku.
Pojedini stručnjaci, međutim, sumnjaju u uspeh poduhvata, jer stanovništvo Sahela za ogrev koristi drvo – kojim bi verovatno počelo da se snabdeva i u novozasađenoj šumi. Drugi krupan problem predstavljaju tamošnja velika krda stoke, koja bi verovatno uništavala mlade sadnice ukoliko nisu ograđene.
Inače, na sličnu ideju o stvaranju “zelenog kineskog zida” kao prepreke u širenju pustinje Gobi došli su pre nekoliko godina i Kinezi.
Britanski arhitekta Magnus Larson je kao dodatak „zelenom zidu“ na poslednjem forumu Tehnologije, zabave i dizajna u Oksfordu predložio izgradnju peščanog zida oko Sahare dugog 6.000 kilometara koji bi se napravio stvrdnjavanjem dina. Peščana barijera trebalo bi da se proteže od Džibutija na istoku do Mauritanije u zapadnoj Africi. Za stvrdnjavanje peščanih dina koristila bi se bakterija bacillus pasteuri koja se može pronaći u močvarnim područjima, a hemijskim putem stvara kalcit, koji je po svojim osobinama najsličniji cementu. Bakterije bi se do pustinje transportovale u velikim balonima. Kada bi vetar preko njih naneo pesak i stvorio dine, ti baloni bi se probušili.
Ujedinjene nacije su još pre tri godine u svojoj studiji upozorile na to da je širenje pustinja jedan od najvećih izazova našeg vremena i da one predstavljaju realnu opasnost za prostor koji je pogodan za život ljudi. Najproblematičnija područja su srednja Azija, Kina i subsaharska Afrika.
Originalna vest: Blic
