Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje, u saradnji sa Udruženjem pravnici za demokratiju LAWDEM - Centra za unapređenje i zaštitu prava životinja podneli su svoj predlog amandmana na predloženi tekst Zakona Odboru za evropske integracije, Odboru za zaštitu životne sredine, Odboru za poljoprivredu i Zakonodavnom odboru Skupštine RS. Odbor nije razmatrao ovaj Predlog, ali kako je u nadležnosti tog Odbora da razmatra predloge zakona sa stanovišta njihove prilagodjenosti propisima Evropske unije, mišljenja smo da je bilo neophodno da Odbor izvrši uvid i u predloženi tekst ovog Zakona, posebno s obzirom da njime nisu ispoštovane neke od obavezujućih medjunarodnih preporuka.
Ipak, uprkos brojnim manjkavostima ovog zakona, on je usvojen u Skupštini...
Pored brojnih drugih loših odredbi zakona, njime je sada rešavanje problema napuštenih pasa i mačaka spušten na opštinski nivo, a odlično znamo na kakve sve surove načine po raznim opštinama ubijaju ove životinje... U Zakonu o veterinarstvu je predviđeno da svaka opština MORA da ima svoj azil za napuštene pse i mačke koji treba da odgovara broju životinja, ali u Zakonu o dobrobiti životinja odluku o NAČINU kontrole pasa i mačka prepuštaju opštinama:
Члан 54.
Органи јединица локалне самоуправе дужни су да израде и спроводе програм контроле и смањења популације напуштених паса и мачака према специфичностима средине.
Органи јединица локалне самоуправе прописују место и начин извођења кућних љубимаца, а нарочито паса и мачака на јавне површине.
A dalje piše sledeće:
Члан 66.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прихватилиште ако на својој територији има напуштених животиња.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да обезбеди прикупљање, превоз и збрињавање напуштених и изгубљених животиња, као и да им пружи помоћ, бригу и смештај у прихватилиште у складу са овим законом.
Приликом прикупљања и превоза напуштених и изгубљених животиња са животињом се мора поступати тако да се проузрокује најмањи степен бола, патње, страха и стреса за животињу.
Орган јединице локалне самоуправе дужан је да напуштеним и изгубљеним животињама које су болесне или повређене обезбеди одговарајућу ветеринарску помоћ, а да за неизлечиво болесне или повређене животиње обезбеди лишавање живота у складу са овим законом.
Министар прописује начин и средства за прикупљање напуштених и изгубљених животиња, као и начин превоза и збрињавања напуштених и изгубљених животиња.
Члан 67.
У прихватилиште које обезбеђује орган јединице локалне самоуправе смештају се:
1) напуштене и изгубљене животиње;
2) животиње чији власници, односно држаоци не могу више да се брину о њима;
3) животиње које Министарство одузме власницима, односно држаоцима;
4) животиње које су у опасности.
Власник прихватилишта из става 1. овог члана дужан је да сарађује са надлежним ветеринарским службама и организацијама за заштиту животиња, као и да редовно обавештава јавност и друге власнике прихватилишта о животињама које се налазе у прихватилишту.
Ако се животињи у року од најмање 30 дана од дана смештања у прихватилиште из става 1. овог члана не пронађе власник, односно ако се не збрине на други начин, са животињом се поступа у складу са програмом контроле и смањења популације напуштених паса и мачака из члана 54. овог закона.
Ovaj poslednji pasus samo na uvijeniji način kaže da je dozvoljeno ubiti životinje ako se ne udome za 30 dana...
***
Pored svih ostalih manjkavosti zakona, i dalje se ostavlja lovačkim udruženjima (koja očigledno iskaču iz granica prava i obaveza koja važe za sva ostala udruženja) da i dalje po svom nahođenju raspolažu sa svim divljim životinjama (nema kontrole nelegalnog ubijanja zaštićenih vrsta, često dobijamo prijave o ubijenim ili povređenim ugroženim vrstama životinja od strane lovaca); i dalje su dozvoljeni ogledi na životinjama; zabranjeno je koristiti samo divlje životinje u cirkusima ali ne i domaće; i dalje su dozvoljena religiozna klanja životinja bez omamljivanja; farme krznašica biće zabranjene tek za 10 godina; krivične odredbe su u celosti izbačene iz ovog zakona, itd.
Poznato je da se kos nas često ne poštuju zakoni. Pitamo se kakva će biti njegova primena u praksi...
*************************************************
Poštovani,
U sadašnjem trenutku primarni zadatak svakog društva je očuvanje prirode, a ispravan odnos prema svim oblicima života je imperativ ponašanja koji će opredeliti sudbinu budućih generacija. Životinje su bića koja osećaju i tu činjenicu svaka država iz duboko etičkih razloga treba da ispoštuje i obezbedi životinjama zaštitu od svih vidova nehumanog postupanja. Objektivno posmatrano, u Srbiji postoji nizak nivo svesti o vrednosti života i intergriteta životinja. Zloupotreba i zlostavljanje su svakodnevna pojava, kako od strane nesavesnih pojedinaca, tako i zvaničnih institucija. Zakon koji se bavi zaštitom životinja morao bi da bude odgovor naše savesti. On bi morao da odigra posebnu ulogu u kreiranju jedne nove svesti o odnosu prema prirodi, čiji su životinje najočitiji predstavnici.
Predlog Odborima Skupštine RS sa amandmanima >>
1. Zaštitu životinja u divljini
Međutim, pitanje divljih životinja Predlog,u potpunosti prepušta zakonu koji uređuje lov, tj. ubijanje životinja!
Jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju je poštovanje ekoloških zahteva, koji se baziraju na preporukama Međunarodne unije za zaštitu prirode - IUCN, po čijoj kategorizaciji u nacionalnim parkovima nema iskorišćavanja resursa - isključen je lov, ribolov, sakupljanje zoološkog materijala. Zato je u ovom trenutku radi usaglašavanja sa evropskim propisima neophodna korekcija Predloga – propisivanje potpune zabrane lova u nacionalnim parkovima, rezervatima i drugim zaštićenim područjima, i na privatnim posedima bez dozvole vlasnika poseda, uz odgovarajuće, stroge kaznene odredbe.
Napominjemo da se zahtevu Udruženja Sloboda za životinje za pretvaranje lovišta u nacionalne parkove bez lova do sada svojim potpisom priključilo se preko 8000 građana!
2. Human tretman napuštenih životinja
Predlog, međutim, legalizuje njihovo ubijanje! To je u potpunoj suprotnosti sa Zakonom o veterinarstvu, koji je propisao da jedinice lokalne samouprave organizuju zbrinjavanje napuštenih životinja u prihvatilištima.
Upravo to je i jedini humani i civilizovan način rešavanja ovog problema. U jednom periodu, do izgradnje adekvatnih prrihvatilišta, sprečavanje rasta populacije može se rešiti na mnogo primereniji način nego ubijanjem - sterilizacijom, pri čemu se psi nakon oporavka mogu vratiti na prethodne lokacije u gradu, prethodno vidno obeleženi. Podrazumeva se da je jedna od mera i konstantna edukacija stanovništva, kao i odgovarajuće kaznene sankcije za ljude koji izbacivanjem ljubimaca stvaraju uzrok ovog problema.
Ukazujemo da se na investiciju u izgradnju i održavanje azila neopravdano gleda kao na nepodnošljiv teret: sada se znatne svote iz opštinskih budžeta troše, stalno iznova, na ubijanje životinja, a sa druge strane na naknade štete građanima napadnutim od strane napuštenih pasa. Ovi izdaci su u nekim sredinama samo na godišnjem nivou prevazilazili troškove izgradnje azila! U relativno kratkom periodu problem napuštenih životinja mogao bi se efikasno i trajno rešiti.
3. Zabranu gajenja životinja zbog krzna i kože
Sledimo primer zemalja koje su odavno uvele ovu zabranu (kao Austriju, u kojoj ona egzistira preko deset godina). Prihvatljiv je samo jedan kraći prelazni periodo, ne duži od 5 godina, u pogledu farmi koje postoje u momentu stupanja zakona na snagu.
3. Sprečavanje besmislenog mučenja i ubijanja eksperimentalnih životinja
Na žalost, dok Zakon o veterinarstvu propisuje da „naučnoistraživačke eksperimente na životinjama mogu da izvode samo stručna lica u ...naučnim ustanovama, a tokom eksperimenata životinje ne smeju biti izložene lošem postupanju ili patnji“, Predlog dozvoljava sve vrste ogleda, čak i najinvanzivnije, i unapred prihvata mogućnost smrti životinja izloženih eksperimentu, a da ironija bude još veća, on čak dozvoljava da oglede na životinjama vrši ko hoće, pa čak i FIZIČKA LICA!!!
4. Zabranu vršenje genetskih modifikacija i manipulacija na životinjama
Predlog, opet na žalost, praktično omogućava genetske modifikacije i manipulacije bez ikakvog ograničenja iako se zna da iz ovih aktivnosti mogu nastati neželjene opasnosti za ljude. On ih doduše dozvoljava „samo kada se time ne ugrožava život i dobrobit životinja i ne remeti ravnotreža u ekosistemu...“ ali ne određuje ko vrši tu procenu i daje dozvolu, tako da ovo „ograničenje“ nema pravnu ni faktičku snagu.
Molimo da obratite pažnju na sledeće: država bi smela da odobri ovakve aktivnosti isk
