• Otpora je bilo i kod ukidanja ropstva i izjednačavanja prava polova, a tako je i danas sa priznanjem dostojanstva i zaštite neljudskih živih bića
• Kristijan Zajler je zastupao vladu Austrije i Green peace u procesu protiv izgradnje fabrike za preradu atomskog otpada u Bavarskoj
• Mir s prirodom, koji nam je preko potreban, podrazumeva mir sa životinjama
Glavni tužilac Međunarodnog tribunala za prava životinja u Ženevi, dr Kristijan Zajler, bori se za zakonodavstvo koje će zabraniti zloupotrebu životinja. Ovaj nemački doktor filozofije i prava bio je nekoliko puta u Beogradu, gde je držao predavanja o ustavnom pravu za životinje, pa se može reći da je u Srbiju doneo i definiciju ustavnog člana kojim se životinjama garantuje pravo na život.Zajler je svetskoj javnosti poznat i po procesima u kojima je zastupao velika udruženja za zaštitu životne okoline. Kao glavni tužilac Međunarodnog tribunala za zaštitu životinja tužio je ministre i odgovorne u EU, pa su neki primorani i da podnesu ostavke.
„Prvi tribunal je bio protiv diktature industrijalizovane proizvodnje mesa, drugi protiv borbe bikova, a treći protiv ubijanja foka“, kaže Zajler.
Tribunal za zaštitu životinja osnovala je švajcarska fondacija Veber, koja postoji više od 20 godina.
„Ja sam bio taj koji je podizao glavnu tužbu, a na klupi za optužene su sedeli ministri Evropske unije, između ostalih i iz Nemačke. Naravno, figurativno kažem ’sedeli’. Oni su bili pozvani, uručene su im optužnice, ali se nisu pojavili“, kaže Zajler. Zato su u sudnici bile njihove ogromne fotografije, a svako od njih je pojedinačno bio optužen da je odgovoran za stanje u uzgoju i tovljenju životinja, za promašenu agrarnu politiku i masovno spaljivanje stoke u toku krize „ludih krava“.
„Zahtevali smo da tu politiku promene, a javnost smo upozorili na stravično stanje u industriji mesa i patnju životinja u laboratorijama za eksperimentisanje. Došlo je i mnogo naučnika iz Engleske i Nemačke koji su dali svoje viđenje situacije. Moj zadatak kao glavnog tužioca bio je da sve to koordiniram i da pokrenem proces.“
Drugi tribunal bio je usmeren protiv varvarskih borbi sa bikovima, takođe s ciljem da se upozori međunarodna javnost.
„Malo ljudi zna kakva se sve mučenja vrše tokom priprema bikova za koridu. Da bi bili oslabljeni pre ulaska u arenu ubadaju ih iglama i seku im rogove, pa u arenu ulaze slabi ali agresivni. Direktna posledica je ta da su borbe bikova u Barseloni zabranjeni“, objašnjava sudija.
Treći tribunal je bio protiv lova na foke, koje se mučenički ubijaju da bi se dobilo krzno. Zasedanje tribunala traje više sati i na kraju se donosi presuda.
„Uveli smo termin Ujedinjene nacije životinja. To nije državna organizacija. Tribunal je osnovan u Ženevi da svaka zemlja može da učestvuje. Kazne se teško i komplikovano sprovode.“
Sve više ljudi oseća i uviđa da živimo u civilizacijskoj krizi, a najveći signal je situacija sa klimom. Zemlja je u groznici pod pritiskom čovekovog ugnjetavanja. Tim nasilnim aktovima pripada i odnos čoveka prema životinjama.
„Ne mogu s jedne strane da kažem – ja hoću da živim u harmoniji s prirodom, a istovremeno da zatvaram životinje i koristim ih za eksperimente. Predstoji nam promena i ono što danas možda zvuči kao utopija, već sutra ili prekosutra može da postane realnost.“
U praktičnoj i tekućoj politici EU postoje pravila kako i pod kojim uslovima životinje mogu da se iskorišćavaju, ali ne i pod kojim mogu da se štite.
„Poljoprivreda EU se brine samo o tome da se životinje masovno uzgajaju i tove i, naravno, da se promet životinjskim proizvodima između zemalja EU odvija nesmetano. Dakle, postoje direktive i propisi za efikasno iskorišćavanje životinja i te propise svi moraju da uvrste u svoje zakone. U Nemačkoj postoji mnogo fabrika u kojima životinje bezgranično trpe, a Nemačka je ugledna članica EU.
Iz tog razloga je i pritisak Unije na Srbiju da ona, ukoliko želi u EU, mora da promeni politiku u sferi zaštite životinja veoma mali. Vrlo je teško promeniti navike u klanicama, gde mesari nose štitnike na ušima da ne slušaju krike životinja koje ubijaju. Svako nastojanje u tom pravcu da se olakšaju patnje u idustriji mesa tretira se kao smetnja ili sabotaža“, tvrdi Zajler.
Ubijeno pa spaljeno 400.000 zdravih goveda
Doktor Zajler kaže da je 2000. godine Nemačka odlučila da ubije 400.000 zdravih goveda i spali ih. Zbog krize „ludih krava“ trošilo se premalo goveđeg mesa, cene su pale i skoro pola miliona zdravih goveda ostalo je u štalama.
Pošto je pao interes za goveđim mesom doneta je odluka da se prekobrojna goveda sklone sa tržišta ubijanjem i spaljivanjem. Ovakva akcija namernog uništavanja životinja u neskladu je sa Zakonom o zaštiti životinja.
U njemu piše da je zabranjeno ubijati bez razumnog razloga, kaže Zajler i objašnjava da je ovaj vandalizam dokazan u nadležnom sudu u Frankfurtu.
Ušivaju majmunima oči
Kada su nadležni u Berlinu odbili da daju odobrenje za eksperiment sa životinjama koji je predviđao da se majmunima već od rođenja zašije jedno oko, da im se preko rožnjače implantira kalem od bakarne žice, a u lobanju ušrafe zavrtnji, naučnik je podneo tužbu i dobio proces. Sud je konstatovao da vlast ne sme da ograničava osnovno pravo na slobodu naučnog istraživanja, kaže Zajler.
Vesna Knežević Ćosić
„BORBA“ od 20. februara 2009.
