Prava životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Izvor: Glas Javnosti

Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg rođaka. Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“. Dok u svetu još nema nikakvih reakcija na gest španskih socijalista i komunista, u Srbiji se stručnjaci za ljudska prava „ubiše“ od smeha, a zaštitnici životinja se odlučno protive njihovom mučenju i zloupotrebi

majmuni

BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“.

Španski parlament je - glasovima socijalista i komunista - već usvojio rezoluciju kojom se traži hitno izglasavanje zakona, a pokretači čitave ideje bili su filozofi Piter Singer i Paolo Kavalijeri, koji smatraju da „najbliži čovekovi srodnici zaslužuju da imaju prava kao i ljudi“. Majmuni se, prema njihovom mišljenju, ne smeju koristiti u cirkusima, filmovima, reklamama, kao u eksperimentima i ta ideja će biti obuhvaćena zakonom.

Gest španskog parlamenta nije toliko „alternativan“ da bi izazvao nekakvu reakciju javnog mnjenja u svetu. Zna se da je još rimski imperator Kaligula svom konju dodelio titulu senatora, što je vrhunac prava koje jedna životinja može da uživa. Ali šta je s pravima ljudi kada širom sveta postoje milioni gladnih, a cena hrane se povećava iz dana u dan, kada oko 60 miliona izbeglica i raseljenih traga za novim domom, kada u ratovima svakoga dana stradaju milioni ljudi, a na sudsku pravdu čeka ko zna koliki broj. Gde su prava dece koje odrasli izrabljuju, podvode za prostituciju, šta je s pravima modernih robova, žrtava trgovine ljudima i ljudskim organima...

A korida i bikovi?
Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji, kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Jukom i Mladi pravnici Srbije, nemaju još izgrađeno mišljenje o rezoluciji španskih levičara da se majmunima dodele „ljudska prava“.

- Zvuči zanimljivo, ali ne možemo to da komentarišemo - reče juče kroz smeh i izvinjavajući se sagovornik Glasa u Beogradskom centru.

U kancelariji Republičkog zaštitnika građana ideju španskih parlamentaraca smatraju interesantnom, ali nisu mogli da daju zvaničnu izjavu pošto je Saša Janković, republički ombudsman, trenutno u inostranstvu.
A sve njih smo želeli da upitamo zašto Španci toliko brinu o majmunima kada mnogim ljudima nije lako na planeti, a ni mnogim životinjskim vrstama. Recimo, delfinima, kao veoma inteligentnim životinjama, slonovima koje love zbog kljova, a i kaže se „pamti kao slon“, psima, „najboljim čovekovim prijateljima...“

Snežana Milovanović, predsednik Udruženja „Sloboda za životinje“ iz Beograda, međutim, pozdravlja postupak španskog parlamenta, za koji smatra da je - istorijski. Ona podseća da se majmuni zbog genetske sličnosti sa čovekom zloupotrebljavaju u raznim medicinskim istraživanjima i eksperimentima širom sveta.

- Majmune iz Afrike transportuju u Evropu i Ameriku i na institutima ih drogiraju, rade eksperimente na mozgu i drugim delovima tela koje su nedostojne čoveka - navodi Milovanovićeva. Prema njenim rečima, i neadekvatan transport tih primata, kada je na primer visoka temperatura, dovodi do mutacije virusa koje nose i potom prenose na ljudi.

- Tako dolazi do širenja raznih vrsta zaraza. I, zar treba podsećati da je tako nastala sida, najveća pošast savremenog doba - upozorava Milovanovićeva. Iako poštuje odluku španskog parlamenta, ona napominje da bi ta zemlja pre svega trebalo da se posveti problemu koride, gde zbog tradicije i zabave ubijaju bikove.

Odvratno

Protiv rezolucije o pravima majmuna u španskom parlamentu su bili poslanici opozicione Narodne partije, čiji je predstavnik Rakel Arijas izjavila da je „tekst rezolucije ciničan i da je izjednačavanje čovekolikih majmuna po pravima sa ljudima posebno odvratno u uslovima narastajuće ekonomske krize, koja u Španiji dovodi u pitanje i elementarna prava ljudi“.
U zoo-vrtovima Španije trenutno je 315 čovekolikih majmuna. Pobornici inicijative smatraju da bi 70 odsto njih moralo da ima „bolje uslove postojanja“.

„Moralne“ ture za lov

Zadatak srpskog parlamenta, prema njenim rečima, bio bi donošenje zakona o zaštiti životinja, pošto je Srbija pored Bosne, zasada jedina zemlja u Evropi, koje nema taj pravni akt. Milovanovićeva kaže da postoji nacrt zakona koji je „u proceduri“ i da se na njegovo usvajanje dugo čeka, kao i da se tim zakonom predviđa zabrana uvoza čovekovih „rođaka“ iz Afrike radi eksperimenata po laboratorijama i medicinskim institutima.

Milan Paunović, profesor Pravnog fakulteta, koji je prvi u Srbiji napisao knjigu o pravima životinja, rekao je za Glas da je neozbiljno još komentarisati inicijativu španskog parlamenta „pošto je to daleko od nas“. Ono sa čim se mi suočavamo jeste, prema profesorovim rečima, komercijalizacija i masovni lov.
- Uprkos naporima da se negativne posledice izbegnu pravnim sredstvima, uništenje vrsta se nastavlja, naročito u nerazvijenim državama, gde se na lov gleda kao na oblik zarade. Čak se organizuje i lov za turiste da bi oni pohrlili u te zemlje zato što određena vrsta lova u njihovim zemljama nije dozvoljena - objašnjava Paunović. - Gledano sa tačke morala savremenog čoveka, nema realnih potreba koje bi čoveku davale pravo na ubijanje i zatvaranje divljih životinja, izuzev kad je u pitanju preživljavanje i ubijanje životinja u samoodbrani - smatra profesor.

Ovakva inicijativa španskog parlamenta može zbog posledica globalizacije postati svetski „letnji hit“. Tako bi se, recimo, moglo očekivati i da ovdašnji poslanici, pored niza gorućih državnih problema, raspravljaju i o dilemi da li bi bilo dobro pustiti majmune iz zooloških vrtova. U tom slučaju bi levičari u vlasti imali posla s nezgodnim gradonačelnikom Jagodine, kog bi valjalo nagovoriti da isprazni svoj zoološki vrt, a onda se taj grad na Moravi ni po čemu ne bi „isticao“, niti razlikovao od drugih šumadijskih gradova, poput Čačka. Da li bi pustili majmune na slobodu, u Jagodini nisu mogli da nam kažu, jer je upravni kadar na odmoru.
Autor:
S. Gujaničić

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 69 48
Ubijen ris - zaštićena vrsta... Od našeg stalnog dopisnika saznajemo da je Lovačko Udruženje ''Hajduk Veljko'' objavilo na svom sajtu da je jedan od njihovih članova ubio risa, prikazujući čak i sliku ubijene životinje. Od našeg stalnog dopisnika saznajemo da je Lovačko Udruženje ''Hajduk Veljko'' objavilo na svom sajtu da je jedan od njihovih članova ubio risa, prikazujući čak i sliku ubijene životinje.Kako saznajemo prema Zakonu o Lovstvu, Objavljenom u "Sl. glasniku RS" broj 39/93, 44/93, 60/93, ''...Divljači, u smislu ovog...
Com Content 138 48
Lovci ubijaju cica mace, zar ne?... Nedavno objavljena vest u Novostima nas iznova opominje kako su u ovoj državi lovci iznad svih zakona. U tom tužnom tekstu, sa se kaže kako će lovci i lovni radnici Lovačkog udruženja Beograda od početka februara svakog vikenda imati po dva izlaska u lovište.<< Natrag na Newsletter 14Nedavno objavljena vest u Novostima nas iznova opominje kako su u ovoj državi lovci iznad svih zakona. U tom tužnom tekstu, sa fotografijom na kojoj se lovac drži za rep ubijene, navodno divlje mačke, koja nij...
Com Content 438 48
Jednorogi srndać... U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence.U prirodnom rezervatu u Italiji primećen je srndać sa jednim rogom nasred čela, nalik na mitsku životinju jednoroga.Jednorogi srndać je rođen u zarobljeništvu u parku Centra za prirodne nauke u Pratu, kod Firence. Pretpostavlja se da je rog posledica genetske anomalije ili da je posledi...
Com Content 1577 48
Beograd - nema dela grada gde nije otrovan pas... Gotovo da ne postoji deo grada u kome se nije desilo da neki pas nastrada od kreozana. Građani takav slučaj moraju odmah da prijave policiji, jer je kreozan jak kontaktni otrov koji može da ugrozi decu i ljude - kaže za „24 sata" Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne poslove. U parku u centru grada nedavno je kreozanom otrovan pas, a u MUP kažu da su od početka godine prijavljena tri takva slučaja. Neće se zaboraviti ni slučaj keruše Mile, što sve ukazuje na to da uprkos za...
Com Content 1624 48
Pravi povod za seču velikog drveća – gnežđenje vrana na njemu!... Kada su 1995. godine sečeni i sakaćeni veliki platani na tadašnjem Bulevaru revolucije u Beogradu – lepo i zdravo drveće čije krošnje su se sastajale iznad puta – izgovor je bio da su platani navodno bili „bolesni“. Međutim, mogla se čuti informacija koja je kružila nezvaničnim kanalima, da su pravi povod - vrane, koje su se u velikom broju gnezdile na granama tadašnjih platana. U vreme kada su ljudi drastično oštetili klimu i kada upravo što masovnija sadnja drveća može...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Ubijen ris - zaštićena vrsta

Read Full Article »