Prava životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

Izvor: Glas Javnosti

Španski parlament usvojio rezoluciju o zaštiti prava na život i slobodu čovekovog najbližeg rođaka. Srbija sasvim nezrela za „majmunska prava“. Dok u svetu još nema nikakvih reakcija na gest španskih socijalista i komunista, u Srbiji se stručnjaci za ljudska prava „ubiše“ od smeha, a zaštitnici životinja se odlučno protive njihovom mučenju i zloupotrebi

majmuni

BEOGRAD - Španija je prva zemlja u svetu u kojoj čovekolikim majmunima mogu biti zakonom garantovana „ljudska prava“. Pre svega, „pravo na život i slobodu“, a biće im garantovana i „zaštita od mučenja“. Specijalno formirana komisija španskog parlamenta već je vladi u Madridu uputila zakonsku inicijativu koju je zasnovala na projektu „Najrazvijeniji primati“.

Španski parlament je - glasovima socijalista i komunista - već usvojio rezoluciju kojom se traži hitno izglasavanje zakona, a pokretači čitave ideje bili su filozofi Piter Singer i Paolo Kavalijeri, koji smatraju da „najbliži čovekovi srodnici zaslužuju da imaju prava kao i ljudi“. Majmuni se, prema njihovom mišljenju, ne smeju koristiti u cirkusima, filmovima, reklamama, kao u eksperimentima i ta ideja će biti obuhvaćena zakonom.

Gest španskog parlamenta nije toliko „alternativan“ da bi izazvao nekakvu reakciju javnog mnjenja u svetu. Zna se da je još rimski imperator Kaligula svom konju dodelio titulu senatora, što je vrhunac prava koje jedna životinja može da uživa. Ali šta je s pravima ljudi kada širom sveta postoje milioni gladnih, a cena hrane se povećava iz dana u dan, kada oko 60 miliona izbeglica i raseljenih traga za novim domom, kada u ratovima svakoga dana stradaju milioni ljudi, a na sudsku pravdu čeka ko zna koliki broj. Gde su prava dece koje odrasli izrabljuju, podvode za prostituciju, šta je s pravima modernih robova, žrtava trgovine ljudima i ljudskim organima...

A korida i bikovi?
Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji, kao što su Beogradski centar za ljudska prava, Jukom i Mladi pravnici Srbije, nemaju još izgrađeno mišljenje o rezoluciji španskih levičara da se majmunima dodele „ljudska prava“.

- Zvuči zanimljivo, ali ne možemo to da komentarišemo - reče juče kroz smeh i izvinjavajući se sagovornik Glasa u Beogradskom centru.

U kancelariji Republičkog zaštitnika građana ideju španskih parlamentaraca smatraju interesantnom, ali nisu mogli da daju zvaničnu izjavu pošto je Saša Janković, republički ombudsman, trenutno u inostranstvu.
A sve njih smo želeli da upitamo zašto Španci toliko brinu o majmunima kada mnogim ljudima nije lako na planeti, a ni mnogim životinjskim vrstama. Recimo, delfinima, kao veoma inteligentnim životinjama, slonovima koje love zbog kljova, a i kaže se „pamti kao slon“, psima, „najboljim čovekovim prijateljima...“

Snežana Milovanović, predsednik Udruženja „Sloboda za životinje“ iz Beograda, međutim, pozdravlja postupak španskog parlamenta, za koji smatra da je - istorijski. Ona podseća da se majmuni zbog genetske sličnosti sa čovekom zloupotrebljavaju u raznim medicinskim istraživanjima i eksperimentima širom sveta.

- Majmune iz Afrike transportuju u Evropu i Ameriku i na institutima ih drogiraju, rade eksperimente na mozgu i drugim delovima tela koje su nedostojne čoveka - navodi Milovanovićeva. Prema njenim rečima, i neadekvatan transport tih primata, kada je na primer visoka temperatura, dovodi do mutacije virusa koje nose i potom prenose na ljudi.

- Tako dolazi do širenja raznih vrsta zaraza. I, zar treba podsećati da je tako nastala sida, najveća pošast savremenog doba - upozorava Milovanovićeva. Iako poštuje odluku španskog parlamenta, ona napominje da bi ta zemlja pre svega trebalo da se posveti problemu koride, gde zbog tradicije i zabave ubijaju bikove.

Odvratno

Protiv rezolucije o pravima majmuna u španskom parlamentu su bili poslanici opozicione Narodne partije, čiji je predstavnik Rakel Arijas izjavila da je „tekst rezolucije ciničan i da je izjednačavanje čovekolikih majmuna po pravima sa ljudima posebno odvratno u uslovima narastajuće ekonomske krize, koja u Španiji dovodi u pitanje i elementarna prava ljudi“.
U zoo-vrtovima Španije trenutno je 315 čovekolikih majmuna. Pobornici inicijative smatraju da bi 70 odsto njih moralo da ima „bolje uslove postojanja“.

„Moralne“ ture za lov

Zadatak srpskog parlamenta, prema njenim rečima, bio bi donošenje zakona o zaštiti životinja, pošto je Srbija pored Bosne, zasada jedina zemlja u Evropi, koje nema taj pravni akt. Milovanovićeva kaže da postoji nacrt zakona koji je „u proceduri“ i da se na njegovo usvajanje dugo čeka, kao i da se tim zakonom predviđa zabrana uvoza čovekovih „rođaka“ iz Afrike radi eksperimenata po laboratorijama i medicinskim institutima.

Milan Paunović, profesor Pravnog fakulteta, koji je prvi u Srbiji napisao knjigu o pravima životinja, rekao je za Glas da je neozbiljno još komentarisati inicijativu španskog parlamenta „pošto je to daleko od nas“. Ono sa čim se mi suočavamo jeste, prema profesorovim rečima, komercijalizacija i masovni lov.
- Uprkos naporima da se negativne posledice izbegnu pravnim sredstvima, uništenje vrsta se nastavlja, naročito u nerazvijenim državama, gde se na lov gleda kao na oblik zarade. Čak se organizuje i lov za turiste da bi oni pohrlili u te zemlje zato što određena vrsta lova u njihovim zemljama nije dozvoljena - objašnjava Paunović. - Gledano sa tačke morala savremenog čoveka, nema realnih potreba koje bi čoveku davale pravo na ubijanje i zatvaranje divljih životinja, izuzev kad je u pitanju preživljavanje i ubijanje životinja u samoodbrani - smatra profesor.

Ovakva inicijativa španskog parlamenta može zbog posledica globalizacije postati svetski „letnji hit“. Tako bi se, recimo, moglo očekivati i da ovdašnji poslanici, pored niza gorućih državnih problema, raspravljaju i o dilemi da li bi bilo dobro pustiti majmune iz zooloških vrtova. U tom slučaju bi levičari u vlasti imali posla s nezgodnim gradonačelnikom Jagodine, kog bi valjalo nagovoriti da isprazni svoj zoološki vrt, a onda se taj grad na Moravi ni po čemu ne bi „isticao“, niti razlikovao od drugih šumadijskih gradova, poput Čačka. Da li bi pustili majmune na slobodu, u Jagodini nisu mogli da nam kažu, jer je upravni kadar na odmoru.
Autor:
S. Gujaničić

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 1601 48
“Uzgajivačnice” pasa – mesta patnje životinja i hiperprodukcije pasa... Pored farmi životinja čiji životi služe samo zato da bi ih ljudi pojeli ili iskoristili na drugi način – što opet uključuje uzimanje njihovih života na kraju – postoje i farme životinja “za zabavu” ili “kućnih ljubimaca”, pa i pasa. U uslovima kakvi postoje u Srbiji, to često znači da takvi psi život provode u malim, prljavim kavezima, i služe kao životinje za reprodukciju. Farme pasa, ili, popularnije rečeno – uzgajivačnice, mesta su hiperprodukcije pa...
Com Content 435 48
Delfini počinili samoubistvo... Izvor: KURIR-INFO.RS  -  Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da su uginule nakon što su se nagutale blata, koje je zatvorilo njihove disajne puteve. Delfini koji su u ponedeljak uginuli nasukavši se u plitkoj vodi britanske reke Kornvol najverovatnije su počinili samoubistvo. Vic Simpson, naučnik koji je pregledao životinje, tvrdi da s...
Com Content 542 48
Mala sova ušara potrazila pomoć... U rano jutro, krajem januara, uz zid Tehničke škole na Novom Beogradu, stajala je mala sova ušara. Nije se branila ni kad ju je domar škole uzeo i uneo unutra; radoznalo je gledala okupljene okrećući glavu i razgledajući okolinu. Nije htela sama da jede ponuđenu hranu, pa ju je domar Ljubiša nahranio prvi put otvarajući joj kljun i stavljajući u njega  sirovo meso.Osim vidne slabosti i poluotvorenog levog oka na kome nije mogla potpuno da otvori donji kapak, sova nije imala bilo kakve druge...
Com Content 139 48
Kad jaganjci, telad i prasad utihnu... Izvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini.<< Natrag na Newsletter 14Izvor: B92 Beograd -- Najviše mesa se pojede u decembru i januaru, tokom božićnih i novogodišnjih praznika i perioda sa najviše krsnih slava. U mesarama kažu da je prodaja 5 puta veća nego tokom drugih meseci u godini. Međutim, tokom slavlja se malo ...
Com Content 1738 48
Zašto širom planete masovno umiru ptice i druge životinje?... U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primera o masovnom umiranju ptica i raznih vrsta morskih životinja - riba, rakova i drugih, uz povremeno nasukavanje većeg broja kitova i delfina. I dalje postoje samo nagađanja o uzrocima ovih veoma zabrinjavajućih događaja, a te pojave se i dalje dešavaju... Kao mogući uzroci navode se različite pojave, a najvećim delom su u vezi sa ljudskim aktivnostima.  U prethodne dve godine mogli smo naći mnoštvo informacija i primer...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

“Uzgajivačnice” pasa – mesta patnje životinja i hiperprodukcije pasa

Read Full Article »