Mila - ostala je trajno osakaćena nakon napada jednog psihopate, koji još uvek nije pronađen i kažnjen
Stručnjaci ukazuju na patološku crtu nasilja
N. Šević | 05. 09. 2011. - 13:30h | Foto: M. Perić
BEOGRAD - Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti s izraženim manijakalnim sposobnostima. Nepisano je pravilo da onaj ko povredi životinju sutra može da naudi čoveku. Za ovakav model ponašanja uzroke možemo tražiti i u genima, ali i vaspitanju i okruženju nasilnika, objašnjavaju sagovornici „Blica”, stručnjaci iz oblasti psihologije i ljudi koji se bave ovom problematikom.
Slučaj keruše Mile je samo delimično uspeo da zabrine širu javnost
Za samo dva dana dva monstrouzna zločina nad psima potresla su čitavu javnost u Srbiji. Prvo je nepoznati počinilac odsekao dve šape psu Ariju u Smederevu, a zatim ga ostavio obogaljenog, da bi par dana kasnije u Kraljevu vlasnik psa odrao živog. Specijalista kliničke psihologije Milan Kostić kaže za „Blic” da ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas napao čoveka, ovakva dela rade psihopate.
- Zlostavljanje životinja, koje uključuje i njihovo mučenje i ubijanje, predstavlja oblik fizičkog sadizma. Takvo ponašanje ima za cilj nanošenje fizičkog bola i sakaćenja, sve do smrti, a to je za sadistu svojevrsni izvor zadovoljstva. Destruktivnim aktima prema životinjama počinilac takvih dela često ispoljava ne samo svoju pravu prirodu, nego i na nedužne stvorove prenosi sadističku strast koju oseća prema drugim ljudima, a koju iz straha od posledica nije spreman da prema njima iskaže - smatra Kostić.
Kostić napominje da u osnovi ove destrukcije postoji strast za neograničenom moći nad drugim bićima ili stvarima.
- Ovakve ljude karakteriše nedostatak moralnog kodeksa, a uzroci za to se mogu naći u vaspitanju, ali i genetici. Njihova glavna osobina je nedostatak saosećanja sa drugima - napominje Kostić. Kaže i da se takvi zločini, čak i kada su manje okrutni, moraju osuđivati i kažnjavati u svakodnevnim situacijama kako bi se izbegle brojne predrasude.
Pojedini stručnjaci ukazuju na to da neka deca od malih nogu malretiraju životinje, što može biti posledica genetskog nasleđa, ali i rezultat porodičnih odnosa. Često su ta deca i bila zanemarivana i zlostavljana, mada to i ne mora da bude slučaj.
- Naša iskustva govore da je reč o psihopatama ili šizodinim ličnostima koje u nekom trenutku izgube kontrolu nad sobom, o alkoholičarima, ali i običnim ljudima koji svoju agresiju ne mogu da kontrolišu. To su povučeni, hladni ljudi koji se malo ili nimalo druže s ljudima - kaže Milica Ranković, predsednica Udruženja za zaštitu životinja „Feniks”.
Kao jedan od načina borbe protiv ovakvih zločina je i stvaranje atmosfere u društvu koja će osuditi ovakva mučenja ili ubijanja i tražiti oštrije sprovođenje kaznene politike.
- Prošle godine smo imali slučaj u Mladenovcu gde je čovek krenuo da slomljenom pivskom flašom kolje psa, a sve zbog opklade s prijateljima da može to da učini. On je u policiji priznao zločin, postoje i svedoci incidenta, ali do danas nema presude - priča Ranković.
Istraživanja u oblasti psihologije i kriminologije dokazuju da nasilno ponašanje prema životinjama može da bude prvi znak patološkog nasilja koje neminovno vodi i do ljudskih žrtava. Onaj ko smatra da je život životinje bezvredan, u jednom trenutku shvatiće da ni ljudski život nema vrednost. Stručnjaci upozoravaju da se agresivnost pojedinca ispoljava zbog blage kaznene politike i pogrešnog uverenja da je mučenje i ubijanje životinja dozvoljeno.
- Imajući u vidu naučno utvrđenu vezu između zlostavljanja i ubijanja životinja i interpersonalnog nasilja, u širem društvenom interesu je da se okrutnost prema životinjama prepozna kao vid nasilja u društvu koje je usko povezano s ostalim oblicima agresivnog i destruktivnog ponašanja. Veliki deo ovakvih zločina počine maloletnici i zato je preventiva u školama najbolja borba za sprečavanje ovakve vrste nasilja - kaže Elvir Burazerović, predsednik agencije za zaštitu životinja „Orka”.
Zlostavljanje životinje u okviru porodičnog sistema može biti pokazatelj postojanja drugih oblika nasilja u porodici, najčešće nad ženama i decom.
- Najbolji pokazatelj ovoga govori i podatak da je preko 40 odsto žena koje su sada smeštene u sigurnoj kući potvrdilo da su njihovi muževi tukli kućne ljubimce pre nego što su fizički nasrtali na njih - objašnjava Burazerović, i dodaje da i organizovanje borbi pasa potpadaju pod krivičnu odgovornost.
Prva izrečena kazna za ubistvo psa
Ko, kršeći propise, ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Zakon o dobrobiti životinja propisuje da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 za prekršaj kazniti pravno lice ukoliko zlostavlja životinju. U članu 85. se kaže da će se novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniti za prekršaj osobe koje zlostavljaju, zanemaruju ili ubiju životinju.
Inače, prva kazna u srpskom pravosuđu za ubistvo životinje izrečena je početkom jula 2007. godine kada je na tri meseca zatvora osuđen Miroljub Savić (64) iz okoline Ljiga jer je iz osvete ubio psa Mitu, a zatim ga vezao za branik kola i vukao ga nekoliko kilometara a onda ostavio na deponiji.
Najmonstruozniji zločini:
• SEPTEMBAR 2011 - Na internet sajtu Hevy-r objavljen video-snimak dvojice muškaraca sa vojvođanskim naglaskom kako ubacuju mačku u kavez, polivaju benzinom i živu spaljuju.
• MAJ 2010 - U blizini prihvatilišta za pse u Loznici nađena keruša probodena strelom ispod kičme. Ženka se oporavila.
• APRIL 2010 - Keruša Mila nađena je u naselju Medaković sa sve četiri odsečene šape. Prema proceni veterinara, osakaćena je ležala više od nedelju dana, dobila je upalu kostiju, izgubila dosta krvi i pravo je čudo kako je ostala živa.
• APRIL 2010 - Beograđanin S. J. (64) ubio je u Ulici Vuka Vrčevića u Beogradu psa Raufa. Sumnjiči se da je prišao psu pomazio ga, a zatim ga hladnokrvno ubo nožem u grudi.
• APRIL 2010 - Pas rase pitbul nađen je kod Avale sa smrskanom nogom i vidljivim ranama po telu. Pas je verovatno učestvovao u borbama, pa ga je vlasnik ostavio jer mu više ne može koristiti kao izvor zarade.
• MART 2010 - Protiv dvojice maloletnika od 15 i 17 godina iz sela Gornje Međurovo podneta je krivična prijava zbog sumnje da su ubili četiri psa lutalice, a zatim ih obesili na drvo pored seoskog igrališta.
• JUL 2007- Miroljub Savić (64) iz okoline Ljiga iz osvete ubio psa Mitu, vezao ga za branik automobila i vukao nekoliko kilometara, a onda ostavio na deponiji.
• APRIL 2007 - Obešen pas nađen u Ulici Matice srpske u beogradskom naselju Mirijevo, zakačen za kvaku sporednog ulaza zgrade.
• JUN 2004 - Na Novom Beogradu nađeni delovi raskomadanog tela psa lutalice. Psu su bile odsečene zadnje noge i rep, a zlotvori su pokušali da mu iseku i glavu, ali u tome nisu uspeli.
• MART 2003 -U beogradskom naselju Cerak-Vinogradi nađena je mačka nabijena na kolac sa cigaretom u ustima. Po svemu sudeći, ona je ubijena, nabijena na kolac i postavljena pored staze kojom deca dolaze i vraćaju se iz škole.
Poreklo vesti: Blic
