Rotvajler kojeg je nasilnik naočigled vlasnika ubio ubodom nožem
Stručnjaci o čestim napadima ljudi na pse
Marko Petković | 18. 04. 2010. - 00:02h
Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku. Za ovakav model ponašanja odgovorni su geni, ali i vaspitanje, kažu za „Blic nedelje“ stučnjaci iz oblasti psihologije.
Za samo nekoliko dana u Beogradu su jednom psu odsečene šape, a drugi je ubijen nožem u pobela dana pred drugim ljudima. Psihoterapeut Zoran Milivojević smatra da, ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas napao čoveka, ovakva dela rade psihopate.
- Njihova glavna osobina je nedostatak saosećanja za druge. Sebični su na vrlo primitivan način, jer su potpuno okrenuti svojim egoističnim ciljevima, ne uvažavajući ništa drugo osim sebe, dok ljude i druga živa bića doživljavaju kao predmete – rekao je on.
Ovakve ljude karakteriše nedostatak moralnog kodeksa, a uzorci za to se mogu pronaći u vaspitanju, ali i genetici.
- Neka deca od malih nogu matretiraju životinje, što može biti genetski poremećaj, ali i rezultat porodičnih odnosa. Često su ta deca i bila zanemarivana i zlostavljana, ali može da bude i obrnuto - da su roditelji potpuno bez agresije. Preterana agresivnost roditelja tera dete da sopstvenu agresivnost sabija u sebi i da je prazni gde može. Sa druge strane, preterana tolerancija ne može da obuzda agresivne nagone deteta, pa ono žrtve nalazi svuda oko sebe – razjasnio je dr Milan Milić, direktor Opšte bonice u Pančevu.
Međutim, osobe koje muče i ubijaju životinje, ne mogu se samo svrstati u grupu psihopata, već mogu da pripadaju i kategoriji šizoida.
- To su povučeni, hladni ljudi koji se malo ili nimalo druže sa ljudima. Ne mogu da se saosećaju i mogu u određenim trenucima da reaguju ekstremno - kaže dr Milić.
Poremećaj ličnosti može da se primeti pre počinjenog dela. Moguće je, na osnovu njihovog stava prema životu i drugim živim bićima uočiti problem. Radmila Vulić Bojović, klinički psiholog iz Gradskog centra za socijalni rad, smatra da ljudi greše kada misle da su ovakve osobe otvoreno agresivne.
- Kada se nešto dogodi, ljudi uvek budu začuđeni, govoreći da je počinilac bio fin i tih. Kod ljudi koji ispolje psihotične simptome obično se u njihovoj prošlosti vidi da su bili surovi prema životinjama - kaže Bojovićeva.
Zašto se agresivnost pre svega ispoljava prema životinjama svi stručnjaci su se složili da je to posledica društvene klime, odnosno blage kaznene politike i mišljenja ljudi da je dozvoljeno maltretirati životinje.
Za ubistvo i mučenje šest meseci zatvora
Ko kršeći propise ubije, povredi ili muči životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Originalna vest: Blic
*****************************************
Širenje nasilja u Srbiji
U poslednjih pet dana u Srbiji jednom psu su posečene sve 4 šape, zaklan rotvajler, pas upucan iz vazdušne puške, otrovano nekoliko pasa, a nije nedostajalo ni nasilja prema ljudima: pet bandita su naoružani upali u voz i pretukli i opljačkali putnike, jedan navijač upucao je drugoga, mafija preti ubistvom srpskim političarima, pa i predsedniku države Tadiću itd.
Dokazano je da nasilnici i psihopate od malena počinju sa praksom prvo nasiljem prema životinjama, koje u Srbiji još uvek prolazi nekažnjeno ili sa vrlo simboličnim kaznama u retkim slučajevima koji se procesuiraju. Kad shvate da za mučenje i ubijanje životinja prolaze nekažnjeno, nasilnici prelaze na ljude. Tada postaje kasno za preventivno delovanje.
Tek posle dužeg vremena, stručnjaci su ovde progovorili o ovim već odavno u svetu očiglednim činjenicama. Tek sada se dokazuje da su u pravu toliko osporavani, neshvaćeni pa i napadani zaštitnici životinja koji su na vreme upozoravali na ove činjenice, ali i dalje ih napadaju oni koji ne shvataju suštinu svega pa kažu kako “psi imaju više prava nego ljudi”, zapravo podrazumevajući pod tim “pravo” čoveka da ih ubija (ulični pa i vlasnički psi kojih “vlasnici” žele da se reše – iskustvo veterinara sa terena)... Pod time podrazumevaju upravo osudu nasilja prema životinjama jer smatraju da oni treba da odlučuju hoće li životinje živeti ili mreti!
Bilo da su ovo posledice posttraumatskog stresnog sidroma (posle svih nedavnih ratova) ili neefikasnih državnih “aparata”, nebitno je – najstrašnije je što se ovo ludilo i dalje širi... Ovaj put bez adekvatne (RE)akcije građana i nadležnih, ovo se neće rešiti nego će biti još više nasilja.
Trebalo bi da se ugledamo da stanovnike razvijenih zemalja. Oni ne samo da su svesni svojih prava i prava drugih (uključujući i životinje), nego se ponašaju kao dežurna plaćena služba države: prijave odgovarajućim ustanovama sve što primete a što spada pod zlostavljanje bilo životinja, bilo ljudi, ili je kršenje zakona te države. To nije potkazivanje, nego briga o bližnjemu. Ali, za razliku od Srbije, tamo institucije države rade svoj posao (policija, sudovi i svi ostali).
Dakle, ako čujete ili vidite da neko zlostavlja ženu, dete, životinju ili da zagađuje prirodu – prijavite to na odgovarajućem mestu. Problem je, pak, što tada treba još i pritiskati institucije države i pojedince da odrade svoj deo posla za koji su plaćeni...
K. S.
