Život životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:


alpski kozorogNa nepristupačnim vrletima, među stenama Alpa, gde ne samo što ljudska noga nije kročila, već ni divlje životinje ne zalaze, mogu se videti samo ptice grabljivice i kozorozi (Capra ibex). Ova okretna životinja, snažnog zdepastog tela, savršeno se snalazi u surovim uslovima u kojima živi, na visini koja ponekad premašuje tri hiljade metara. Telo alpskog kozoroga prekriveno je gustim krznom koje je leti sivkastobraon boje, sa stomakom obraslim svetlijom dlakom, dok tokom zime potamni. Odrasli mužjaci visoki su oko metar i teški stotinak kilograma, dok su ženke skoro dvostruko sitnije. Na glavi mužjaka nalaze se ogromni i oštri šuplji rogovi, povijeni nazad, koji mu služe za samoodbranu. Ovi „ukrasi” ponekad narastu i do jedan metar. Rogove ima i ženka, ali su oni znatno manji nego kod muških primeraka.

Ovaj planinski lepotan ima oštar vid i dobro razvijeno čulo mirisa, koji mu pomažu u potrazi za hranom i upozoravaju ga na opasnost. Alpski kozorog je plašljiva životinja, koja izbegava susrete sa ljudima i grabljivcima. Može da ih nanjuši na udaljenosti većoj od pola kilometra, a tada se obično da u beg ili sakrije među stene. Za odbranu od medveda i vukova, svojih najvećih neprijatelja, rogove koristi jedino kad nema drugog izlaza. Pored grabljivaca, najveću opasnost za kozoroge predstavljaju česti odroni snega, jer mogu da usmrte i celo krdo, koje nema vremena da se skloni, ni mesto na koje bi se sakrilo.

U letnjim mesecima kozorozi pasu na planinskim pašnjacima, dok se zimi, u potrazi za hranom, spuštaju do šuma u nižim predelima, obično na južnim padinama. Leti se hrane travom, lišćem, cvetovima i grančicama, kao i lišajevima koje pronađu na stenama, a zimi, u šumi, jedu borove iglice i gule koru sa stabala. Da bi izbegli opasnost, na čistinu izlaze tek kad se spusti sumrak, a zatim po celu noć pasu i brste, silazeći od pašnjaka ka šumama.

Ženke žive sa mladuncima, u grupama od desetak do dvadesetak životinja, dok mužjaci žive u osami ili se okupljaju u „momačkim” krdima. U jesen, u vreme parenja, razdvajaju se i kreću u potragu za ženkom. U tom periodu agresivni su prema drugim mužjacima. Mladunci na svet dolaze u maju ili junu, kada ženka ojari jedno ili dva jareta. Jarići su već dan po rođenju sposobni da trčkaraju uz majku i pentraju se po liticama. Ženka u prvim nedeljama ne ispušta mladunče iz vida, štiteći ga od opasnosti, pošto jarići često završe kao plen gladnih orlova.

D. D.
izvor: Politika

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 338 48
Antilovni protest ispred Narodne skupstine!... Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani kolektivom održalo je 02.maja07. Antilovni protest pod nazivom : „Lov je strast za ubijanjem“ koji je organizovan povodom održavanja 54. generalne skupštine  Međunarodnog saveta za lov, gajenje i zaštitu divljači u zgradi Narodne skupštine u Beogradu, pod nazivom "Briga o životinjama, razumevanje među ljudima". Udruženje Sloboda za životinje u saradnji sa Stani Pani Kolektivom organizovalo je 02.maja na Trgu Nikole Paši...
Com Content 6 48
Ciljevi Udruženja ''Sloboda za životinje''... "Sloboda za životinje" je udruženje koje ima za cilj: da širi svest o pravoj prirodi životinja, da informiše javnost o stanju u kome se životinje nalaze, da svojim delovanjem podržava donošenje zakona koji garantuju životinjama pravo na život "Sloboda za životinje" je udruženje koje ima za cilj : da širi svest o pravoj prirodi životinja kao stvorenja koja osećaju bol, patnju, strah; da informiše javnost o stanju u kome se životinje nalaze putem medija, konferencija za štampu, izdavanjem ...
Com Content 1758 48
Zahtev za povlačenje odobrenja za odstrel jelena u Nacionalnom parku Đerdap... Udruženje za zaštitu i prava životinja Sloboda za životinje iz BeogradaTraži dokumentaciju vezano za odobrenje lova u Nacionalnom parku „Đerdap“ od strane Ministarstva Republike Srbije. - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije - Lično ministru Dr. Draganu Glomčiću - Na osnovu Zakona o udruženjima RS, Zakona o dobrobiti životinja RS, Zakona o veterinarstvu i Zakona o lovstvu RS, naše udruženje „Sloboda za životinje“ Vam upućuje:Z A H T E V1. za povlačenje odobrenj...
Com Content 451 48
Opšta pitanja o Udruženju... PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruženje? ODGOVOR: Učlanjenje je jednostavno. Kada otvorite stranicu našeg sajta, u gornjem desnom uglu kliknite na reč ''Članstvo'' i otvoriće vam se stranica za učlanjenje.  Popunjavanjem formulara i upoznavanjem sa statutom i ciljevima udruženja koje se ostvaruju aktivnim radom sa članovima udruženja stiču se uslovi za pridruženog i kasnije punopravnog člana udruženja. Učlanjenje PITANJE: Kako da se učlanim u vaše udruže...
Com Content 1478 48
Primer nezakonitog reagovanja državnih institucija na prijave građana o zlostavljanju i ubijanju životinja... Desetog januara ove godine, pas šarplaninac vlasnika Milana Milenkovića iz sela Busur, u opštini Petrovac na Mlavi (Braničevski okrug), slučajno je uveče izašao iz dvorišta. Iako je služio kao čuvar dvorišta i tora ovaca, pas je bio blage naravi i nije napadao ljude. Tog dana oko 20 časova uveče, vlasnik je čuo dva pucnja iz lovačke puške blizu njegove kuće. Ujutru sledećeg dana, vlasnik nije našao svog psa i zatekao je njegovo beživotno telo manje od 100 metara od njegove kuće, sa prostrelnim r...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

Srodni članci (po ključnim rečima)

Antilovni protest ispred Narodne skupstine!

Read Full Article »