Septembar je, i kao i svake jeseni, skoro prirodno kao opadanje lišća, u novosadskom naselju Liman se primećuju grupe novopridošlih uličnih stanovnika. To su psi lutalice koje vlasnici uveliko počinju da izbacuju iz stanova od kako je krenulo kresanje porodičnih budžeta nakon početka školske godine. Jedan po jedan, neprimetno i preko noći, njihove se sudbine spajaju u zajedničkom lutanju kako bi lakše podneli osećaj odbačenosti.
Najveća do sad registrovana grupa lutalica primećena od strane članova našeg udruženja ima čak sedam veoma negovanih pasa. Ovi lepotani sa primetno lepim krznom nisu dospeli na ulicu pre više od deset dana. Vlasnici ovih pasa, kao sto se to dešava prirodno svake jeseni, neće odgovarati za svoju neodgovornost prema ovim životinjama koje su odrasle u njihovim porodicama. Štaviše, ako se desi da neki od ovih pasa ugrize nekog prolaznika, bivše vlasnike tih pasa niko neće ni spomenuti. Novine će i dalje da se žale na ulične napasnike koje treba skloniti sa ulica, pripremajući javnost za njihovo organizovano ubijanje ili trovanje. Za sve ce biti kriv pas uistinu tužnih očiju. Limanski psi će uskoro postati pretnja mirnim građanima. Deca će u prolazu gledati u njihove izražajne oči, a stariji će da teraju pse i govoriti unucima da ih ne diraju, jer možda "džukela" ima šugu.Vremenom će psi prestati vrteti repom kada sreću ljude i boja njihovog krzna će potpuno izgubiti sjaj na gradskom asfaltu. Neće niko verovati da su oni nekad bili lepotani, slatki i čisti, voljeni i maženi. Mnogi od njih neće preživeti ni ovu zimu. Možda neki ostanu živi da prenesu iskustva preživljavanja sledećoj generaciji odbačenih.
Stevan Živkov Andričin
