Život životinja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:
×

Warning

JFolder::create: Could not create folder.Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/16116501083793
Copy failed: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/veterina beograd.jpg to /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/16116501083793/veterina beograd.jpg
JFolder: :delete: Path is not a folder. Path: /home/slobodaz/public_html/www.sloboda-za-zivotinje.org/tmp/16116501083793

Orangutani

Čovek se od svih drugih živih bića najviše razlikuje po sposobnosti da se smeje, pisao je još daleke 1712. engleski esejista Džozef Adison. Moderna nauka, međutim, ima pomalo drugačije mišljenje.
 
Mi smo prilično uvereni da se ni jedna druga životinja ne smeje ni približno onako kako to čini čovek. A to treba da zahvalimo jedinstvenom statusu primata koji je naučio da se kreće na dve noge.

"Uspravljanje i hodanje na dve noge bilo je prelomni trenutak u evoluciji", naglasio je profesor Robert Provin, doajen u istraživanju fenomena smeha, koji podseća da "četvoronogi sisari moraju da usklade disanje sa koračanjem".

Uklanjajući pritisak na grudni koš, kretanje na dve noge omogućilo nam je kontrolu disanja koja je neophodna za govor, ali i sposobnost da prekidamo izdisanje i tako dobijemo karakterističan "ha-ha-ha" zvuk u ljudskom smejanju.

Ako je tačno da je smeh neka vrsta "društvenog maziva" koje pomaže uspostavljanju odnosa između jedinki ili jedinki i društva, može da se očekuje da bi naši najbliži "evolucioni rođaci", veliki primati, mogli da čine nešto slično.

"Smeh je u bukvalnom smislu reči zvuk grube igre praćene valjanjem i veliki majmuni u igri zaista proizvode nešto poput grohotnog smeha. Ali zvuci njihove radosti u igri nisu tako 'muzikalni' kao naši kad smo dobro raspoloženi jer ih stvara trajno, neprekidno izdisanje vazduha iz pluća. Njihov smeh je rezultat stalnog udisanja i izdisanja", izjavio je Provin za časopis "Sajens".

Kao rezultat, smeh velikih majmuna nije ni nalik na zvuk našeg smeha. Kad je Provin snimak smeha šimpanze pustio svojim studentima, većina njih je mislila da je reč o psećem skičanju, nekolicina je procenila da je reč o "bučnom seksualnom uživanju" a bilo je i onih koji su čuli struganje ili šmirglanje metala.

Prošle godine, profesorka Marina Davila-Ros sa Univerziteta Portsmaut u Velikoj Britaniji je, sa saradnicima, golicala tri bebe i 21 orangutana, šimpanzi i majmuna bonobo. Naučnici su merili različite vrste zvukova koji su dobijani i, zatim, ih koristili kako bi dobili "porodično stablo smeha".

Na opšte iznenađenje, "porodično stablo smeha" gotovo se do detalja poklapalo sa "evolucionim stablom" majmuna i čoveka, javio je časopis "Savremena biologija".

"Najizrazitija razlika bila je između čoveka i velikih majmuna. Ali smeh afričkih velikih majmuna, šimpanza i gorila koji su naši najbliži genetski rođaci, bili su akustički mnogo sličniji našim neko krici koje su proizvodili orangutani", naglasila je profesorka Davila-Ros.

Onda - gde treba da povučemo liniju razdvajanja? Treba li smeh da definišemo jednostavno kao bilo koju vokalizaciju za vreme igre?

Mišljenja su različita

Jedan od istraživača koji zagovara liberalnu definiciju je evolucioni biolog Jak Panksep sa Državnog Univerziteta Vašington u Pulmanu. Snimajući pacove koristeći detektore za praćenje slepih miševa, otkrio je da oni, kad se golicaju, stvaraju karakteristično ultrazvučno cvrkutanje na frekvenciji od 50 kiloherca.

U isto vreme, on ne samo da ovo smatra smejanjem već tvrdi da bi nam dalja istraživanja na pacovima pomogla da shvatimo neurobiologiju ljudskog smeha.

Ove svoje stavove izložio je u časopisu "Istraživanja mozga i ponašanja".

Izvor vesti: B92

Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 471 48
Nazire li se kraj plastičnim kesama?... Oko 13 milijardi kesa daje se kupcima svake godine u svetu, što je oko 220 kesa po stanovniku. One se u proseku koriste 12 minuta, nakon čega se bacaju, dok u prirodi ostaju hiljadama godina jer ne mogu da se razgrade. U Kini će do 2010. godine biti potpuno zabranjeno korišćenje plastičnih kesa, a takva zabrana stupiće na snagu i u Los Anđelesu, u SAD, 2010. godine. Šta će biti s plastičnim kesama27. avgust 2008. | 13:49 | Izvor: B92, BetaBeograd -- Pošto sve više vlada svest da p...
Com Content 22 48
Akcija povodom 4.oktobra Svetskog Dana zaštite životinja - Reakcije građana... Na pitanje „Da li znate da su u najnovijem lovu na ptice po zvaničnim izveštajima dvadeset puta više od naših ulovili strani lovci?“ gotovo svi građani bili su iznenađeni i zaprepašćeni ovim podatkom. Takođe su skoro svi rekli da ne žele strane lovce u našoj prirodi kao i da bi radije sa svojim porodicama za vikend odlazili organizovano sa fotoaparatima u nacionalne parkove u kojima nema lova. Neki od potpisnika peticije iz unutrašnjosti pričali su nam o tome kako se kod njih na imanji...
Com Content 1688 48
Veterinarska ustanova Beograd... Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspešnoj akciji udomljavanja pasa organizovanoj u Domu omladine, u organizaciji i uz podršku nekolicine udruženja za zaštitu životinja, i uz pomoć Veterinarske ustanove Beograd.   Na ovom sajtu Beograđani imaju mnogo korisnih informacija, između ostalog informacije o hitnoj pomoći za životinje (pa i napuštene, na ulici), kao i vest o uspe...
Com Content 364 48
Opasno zagrevanje mora... U Boki kotorskoj izmerena temperatura mora od 33 stepena, što se može vrlo negativno odraziti na živi svet. Prema rečima direktora kotorskog Instituta za biologiju mora Sretena Mandića, temperatura mora viša od 30 stepeni opasna je za živi svet mora, posebno za sesilne organizme, poput školjki. "Ako je temperatura na površini 30 stepeni, jedini način je da uzgajivači nasade školjki spuste na par metara dublje jer jedino tako mogu da prežive" 9. jul 2007. | 09:23 | Izvor: FoNet Kotor -...
Com Content 1526 48
Samo psihopate mogu da muče životinje... Sve učestalije pojave besprimernog nasilja nad psima i mačkama na gradskim ulicama. Gotovo svakodnevno građani su svedoci najbrutalnijih iživljavanja pojedinaca nad životinjama. Poslednji u nizu koji je zapanjio javnost jeste slučaj jednogodišnjeg mešanca kome su, za sada nepoznati počinioci, odsekli sve četiri šape. Pas je više od nedelju dana ležao u beogradskom naselju Medaković, dok ga građani nisu primetili i odneli veterinaru. Prema proceni veterinara Miomira Ranđelovića, pas je zado...

Najčitaniji tekstovi

Novi tekstovi

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

Nazire li se kraj plastičnim kesama?

Read Full Article »