Saopštenja

szz logo naziv transparent2

Unesite svoju e-mail adresu ispod
i redovno pratite najnovije vesti:

U Prirodnjačkom muzeju na Kalemegdanu je 19.februara otvorena veoma zanimljiva izložba. Izložba postavlja neka jednostavna, ali bitna, pitanja za sve nas. Da li možemo da živimo u miru sa velikim i opasnim zverima?

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>


U početku ne znam o kojim se to zverima govori? Da li uopšte u Srbiji ima zveri? Da, ima, ali veoma malo, ljudi su ih skoro istrebili. Reč je o medvedima, vukovima, risevima, šakalima i žderavcima. S obzirom da smo mi, ljudi, veći i opasniji predatori od njih – mi smo ih pobedili, čak i skoro istrebili. Tako se na izložbi može saznati da u Evropi, a i u Srbiji,  ima još mnogo straha i predrasuda prema ovim životinjama. Ljudi su se plašili od ovih životinja i taj strah su razrešili tako što što su ih nemilice ubijali. I tako su u Evropi ove životinje skoro istrebljene. A onda se shvatilo da ovi predatori, kao deo prirodnog lanca, imaju itekako važnu ulogu i da smo u svom neznanju opet napravili haos. Zato su u nekim evropskim zemljama otpočeli sa naseljavanjem i razmnožavanjem pojedinih područja sa nekim od ovih zveri, i do sada se postižu dobri rezultati. Danas su najveće naseobine mrkih medveda na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Dinarskom području; riseva na Karpatima, Baltiku, Skandinaviji i Pirinejima; vukova na Karpatima, Baltiku, Pirinejima i Dinarskom području, a žderavaca ima samo u Skandinaviji, Finskoj i Rusiji.

velike zveri
Foto galerija: Izložba "Suživot sa velikim zverima" >>



A kakvo je stanje kod nas? U Srbiji se procenjuje da ima oko 60 mrkih medveda (uglavnom u zapadnoj Srbiji i na Kosmetu), mada neki strani uzvori tvrde da ih ima samo desetak. Zaštićeni su samo u Vojvodini. Riseva ima najviše 60-tak primeraka i on je trajno zaštićen. Vukova ima oko 800 primeraka i žive svuda u Srbiji, sem u Vojvodini i Šumadiji. Šakali žive u istočnoj Srbiji i ima ih oko 2000.

Evidentno je da su najveće naseobine ovih životinja na Karpatima, Baltiku i uu Skandinaviji, dok su u ostalim deovima Evrope skoro istrebljene. Međutim, neke zemlje kao Španija, nordijske zemlje i Italija promišljeno uvoze životinje i naseljavaju ih u velikim šumama i to se pokazalo kao dobar način. I kod nas je resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine otpočelo 2007.godine sa aktivnostima na zaštiti naših autohtonih vrsta – medveda, vuka i risa. U tom kontekstu je izvedeno i nedavno oduzimanje medveda od Roma kod nas i čuvanje u azilu u Bugarskoj dok se ne izgradi odgovarajući azil za medvede i u Srbiji.  Ovo su ohrabrujuće vesti za sve nas.

Osnovni razlog za smanjivanje broja ovih životinja je što se raspoloživi životni prostor za njih smanjuje zbog širenja ljudskih naselja; ljudi krče šume radi izgradnje naselja i pašnjaka za stoku, a to direktno dovodi do susreta pa i sukoba sa divljim životinjama. Mi, kao veći predatori, pobeđujemo, a broj životinja se zato smanjuje. Problem se još i povećava ubijanjem životinja od strane lovaca i krivolovaca.  Pa šta raditi?

Stručnjaci predlažu da se planski upravlja populacijom životinja, da se smanje susreti životinja i ljudi u najvećoj meri, da se vrši preventiva i da se kompenzuju štete od ovih životinja, da se grade prihvatilišta za njih, da se spreči krivolov, da se grade staze za prolaz životinja preko veštačkih prepreka itd.

Osnovno je pitanje, da li mi, kao bića koji smo privremeno na ovoj Zemlji, imamo pravo da ugasimo ove životinjske vrste zbog nekog našeg malog, parcijalnog, interesa,- da zbog toga one trajno nestanu. Evidentno je da to ne smemo da dozvolimo ni za jednu vrstu, pa ni za zveri! To su veličanstvene životinje - intelegentne, lukave,snažne, brze, moćne. Moramo nekako organizovati suživot sa njima, da im se i dalje izdaleka divimo i da imamo strahopoštovanje prema njima. One su čudo prirode i kao takve ih moramo poštovati i čuvati. Mi moramo biti čuvari i zaštitnici prirode i svih životinja, to nam je zadatak i uloga, kao vrsti na vrhu prirodnog lanca.   

Na izložbi se može videti npr. kakav je odnos vukova i pasa; kako se neke zemlje bore da zaštite životinje, kako se na severu ljudi bore da zaštite irvase od žderavaca i riseva. Na izložbi ima puno prelepih fotografija a i dobrih objašnjenja. Trebate je neizostavno posetiti. Na Kalemegdanu će biti do 15.marta a posle ide u druge gradove.   

Dragan Milovanović
23.2.2009g.


Srodni članci (po ključnim rečima)

Com Content 401 48
UN o klimatskim promenama... U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica Ujedinjenih nacija u čijem se sedištu održava generalna skupština Svetske organizacije. Prvog dana razgovora svetskih lidera u sedištu UN, glavna tema je problem klimatskih promena. Na skupu posvećenom klimatskim promenama učestvuje 150 predstavnika država i 80 lidera. To je sastanak na najvišem nivou koji je do sada organizovala Svetska organizacija povodom problema klimatskih promena. U Njujorku su se okupili šefovi država zemalja članica ...
Com Content 113 48
Veliki duhovi svog vremena o jedenju mesa (8. deo)... Nikola Tesla (1856-1943), fizičar i elektrotehničar:''Mnoge rase, koje skoro isključivo žive od povrća, pokazuju izvanredno stanje tela i snagu.''Isak Baševis Singer (1904-1991), jeverjsko - američki pisac; Nobelova nagrada 1978:''Često se kaže da su ljudi navodno oduvek jeli meso, kao da je to nekoopravdanje da se to i dalje čini. Shodno toj logici ne bismo smeli dapokušamo ni da sprečavamo ljude da ubijaju druge ljude, jer je i tooduvek činjeno.''Leonard Nelson , (*1927), nemački filozof:''Naj...
Com Content 84 48
ARIEL PERE KRVAVO!... Svake godine preko 38.000 životinja u Evropi i milioni širom sveta, izloženi su intenzivnoj patnji diskutabilnih testova kozmetičkih proizvoda ili njihovih sastojaka.Svake godine preko 38.000 životinja u Evropi i milioni širom sveta, izloženi su intenzivnoj patnji diskutabilnih testova kozmetičkih proizvoda ili njihovih sastojaka. Procter & Gamble sa više od 250 robnih marki, odgovoran je za mučenje i smrt na hiljade životinja godišnje na kojima testira kozmetiku, sredstva za čišćenje i hran...
Com Content 1668 48
Naknada za ujed psa lutalice do 25.000 dinara... Beograđani koji prijave nadležnima da ih je ujeo pas lutalica mogu da traže od Grada novčanu naknadu od 5.000 do 25.000 dinara, ukoliko imaju lekarsku potvrdu i pozitivno mišljenje stručne komisije, rečeno je u gradskoj Komisiji za naplatu štete od ujeda pasa lutalica.Broj napada pasa lutalica manji je nego prethodne godine, navode u gradskoj Komisiji, dok iz organizacija za zaštitu životinja ukazuju da imaju saznanja i o pokušajima zloupotrebe naplate ujeda pasa lutalica.   Ponedeljak, 5....
Com Content 263 48
Spasena 181 šumska kornjača... Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. Inspektor za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne  sredine, Uprava za zaštitu životne sredine i stručnjak Zavoda za zaštitu  prirode Srbije preuzeli su kornjače koje je državljanin Srbije pokušao da  prokrijumčari u Mađarsku i dalje u Nemačku.(Izvor: B92)  Subotica, Sidnej -- Državljanin Srbije pokušao da u Nemačku prošvercuje  181 šumsku kornjaču. ...

Svi tekstovi u rubrici

All articles in category

Sponzor BeGeVege festivala

Zdrawo Slatko

Foto Galerije

Časopis Udruženja

szz casopis6 7 thumb

szz casopis4 5 thumb

szz casopis2 3 thumb

szz casopis01 thumb

SZZ @ Facebook

PRIJATELJI SAJTA

Srodni članci (po ključnim rečima)

UN o klimatskim promenama

Read Full Article »